Inspekcija rada odbila je zahtev Dragane Božić, predsednice Saveza samostalnih sindikata Srbije u fabrici „HealthCare Europe” u Rumi, da je vrati na rad nakon što je u toj fabrici dobila otkaz, pokazuje dokument koji je Božić dostavila portalu Radnik.rs.

Prema Zakonu o radu, inspektor usvaja zahtev o odlaganju otkaza samo ako je „očigledno povređeno pravo zaposlenog”.

Nema “očigledne povrede prava” zaposlene

„Odbija se kao neosnovan zahtev Dragane Božić iz Rume da se do pravosnažnosti sudske odluke odloži izvršenje rešenja o otkazu ugovora o radu“, piše u rešenju Inspektorata za rad od 21. novembra koji je Dragana dobila.

Radnik.rs je pisao o slučaju Dragane Božić koja je dobila otkaz jer nije htela da potpiše aneks ugovora kojim se premešta sa radnog mesta šivačice na mesto „pomoćnog radnika na održavanju” u fabrici „HealthCare Europe”. Dragana je podnela tužbu protiv poslodavca tvrdeći da je premeštena na niže plaćeno radno mesto zbog svog sindikalnog delovanja, a ne zbog toga što je smanjen obim posla u pogonu za šivenje, što je bilo obrazloženje iz aneksa ugovora.

Ona se obratila i inspekciji rada sa zahtevom da do okončanja pravosnažne presude odlože njen otkaz, to jest da se privremeno vrati na posao. Međutim, u rešenju koje je dobila njen zahtev se odbija, a u rešenju navodi da „kod ovakvog stanja stvari inspektor rada nalazi da je poslodavac sa formalno-pravnog gledišta preduzeo potrebne procesne radnje u proceduri davanja otkaza, te da iz ovih razloga nije došlo do očigledne povrede prava zaposlene“.

U rešenju se takođe ističe da ocenu da li je odbijanje zaposlene da potpiše aneks ugovora moglo biti sankcionisano otkazom „nije stvar inspektora rada već meritornog odlučivanja nadležnog suda pred kojim je zaposlena pokrenula radni spor“.

Dragana za Radnik.rs kaže da ne bi ni podnosila zahtev za povraćaj na rad inspekciji rada da je znala da inspekcija ocenjuje samo da li je poslodavac poštovao formalne zakonske odredbe kada je reč o otkazu ugovora.

„Mislila sam da će pogledati moj učinak, organizaciju posla. Inspektor je pogledao samo protokol, a u mom slučaju protokol nije sporan“, navodi Dragana.

Iz inspekcije rada su na pitanje Radnik.rs na osnovu čega Inspektorat rada odlučuje da li je zahtev za odlaganje rešenja o otkazu osnovan ili ne, odnosno na osnovu čega odlučuju da li se radnik do okončanja spora može privremeno vratiti na rad.

„Prema stavu 1.  člana 271. Zakona o radu, inspektor rada donosi rešenje o odlaganju ako se ispuni uslov da je rešenjem poslodavca o otkazu ugovora o radu očigledno povređeno pravo zaposlenog“, piše u odgovoru.

Iz inspekcije rada nisu detaljnije objasnili šta podrazumeva „očigledno povređeno pravo zaposlenog“, a to nije definisano ni Zakonom o radu.

Iz inspekcije takođe nisu dali nikakvu informaciju o slučaju otkaza ugovora Božić, kako se navodi, „zbog zaštite poverljivih podataka o ličnosti“. Iz odgovora se ne može zaključiti o kakvim podacima je reč imajući u vidu da „zaštita poverljivih podataka o ličnosti“ nije bila prepreka 15. novembra kada je inspekcija rada dostavila portalu Radnik.rs informaciju da je „postupajući po zahtevu Božić Dragane .. inspektor rada izvršio inspekcijski nadzor kod poslodavca HealthCare Europe“.

Kompanija „HealthCare Europe“ je u ranijem dopisu portalu Radnik.rs potvrdila da je rešenjem inspekcije odbijen zahtev Dragane Božić da se odloži izvršenje rešenja poslodavca o otkazu. Dopuna: Iz ove kompanije su u odgovoru portalu Radnik.rs naveli i da je Božić ponuđen aneks „isključivo zbog potreba procesa rada i bolje organizacije rada, a ne zbog članstva u bilo kojoj sindikalnog organizaciji“.

Kada inspekcija rada vraća radnika na rad?

„Vraćanje na rad je moguće samo u slučaju kada je radnik dobio otkaz, podneo tužbu sudu za vraćanje na rad i za poništenje tog otkaza ugovora o radu. Nakon podnošenja tužbe sudu, radnik može da se obrati inspekciji rada da izvrši nadzor“, kaže Melanija Petač, stručni savetnik za pravna pitanja pri Savezu samostalnih sindikata Srbije za Radnik.rs.

Petač objašnjava da je vraćanje na rad privremena mera dok se ne okonča sudski spor i da se radnik može obratiti inspekciji rada u roku od 15 dana od podnošenja tužbe sudu.

Ona navodi da inspektor rada proverava da li je poslodavac poštovao proceduru prilikom donošenja rešenja o otkazu.

„Ako je, na primer, poslodavac dao rešenje o otkazu jer je navodno zaposleni povredio proces rada, discipline ili radnu obavezu, inspektor se ne upušta u ispitivanje istinitosti toga. To je u nadležnosti suda da utvrdi šta je istina“, kaže Petač.

Ona, pak, navodi da inspektor proverava da li su razlozi za otkaz koje je poslodavac naveo u skladu sa opštim aktima i pojedinačnim aktima kod poslodavca, pa ako nađe da tu postoji nesaglasnost, uvažava zahtev radnika za vraćanje na rad jer je to očigledna povreda njegovih prava.

„Na primer, ako je poslodavac dao otkaz ili upozorenje pred otkaz na osnovu toga što je, na primer, radnik kasnio na posao tog i tog dana, a inspektor ne vidi dokaz za tu tvrdnju, to je razlog da inspektor uvaži zahtev radnika“, tvrdi ona.

Radnik.rs je 2017. godine pisao o slučaju Ivice Kostića predsedniku Samostalnog sindikata trgovine Srbije“ u kompaniji DIS  koji je dobio otkaz zbog odlaska u toalet van pauze. Inspekcija rada je u njegovom slučaju donela odluku da se Kostić vrati na posao do okončanja sudskog spora jer, kako se navodi u obrazloženju inspekcije, „fiziološke potrebe zaposlenog i njegovo ponašanje uslovljeno njegovim zdravstvenim stanjem ne mogu se smatrati povredom radne discipline, niti se inače mogu uračunavati u odmor u toku radnog vremena“.

Prema rečima Petač, inspekcija nakon nadzora donosi prvostepeno rešenje na koje se i zaposleni i poslodavac mogu žaliti nadzornom organu, a to je Ministarstvo za rad, odnosno ministar.

Ona ističe da radnik koji je dobio otkaz i odlučio da tuži poslodavca može da podnese zahtev za privremenu meru vraćanja na rad i sudu. Ova druga vrsta privremene mere je propisana Zakonom o parničnom postupku i vrši se radi otklanjanja štete:

„U ovom slučaju vraćanje na rad se traži zbog nedostatka sredstava za život, ako radnik, na primer, ima ženu koja je nezaposlena, ima malu decu ili decu na školovanju. To je onda dovoljan razlog za sud da, bez upuštanja u samu tužbu, donese odluku da vrati radnika na posao dok se spor ne okonča. To sud odlučuje rešenjem i na to rešenje nema prava žalbe“, kaže Perač.

Ona navodi da ako radnik na kraju izgubi spor, otkaz važi od trenutka donošenja pravosnažne presude i poslodavac ne može tražiti od radnika da vrati zarade koje je primao tokom trajanja spora.

Ovaj članak napisan je u okviru projekta “Izveštavanje o kršenjima radnih prava u saradnji sa radnicima” koji se realizije uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme. Stavovi izneti u ovom tekstu ne odražavaju stavove Međunarodnog centra Olof Palme. Odgovornost za informacije i stavove izražene u tekstu je u potpunosti na autoru teksta. Prenošenje teksta je dozvoljeno uz navođenje izvora Radnik.rs.