Šta je poslodavcima dozvoljeno, a šta ne tokom vanrednog stanja?

Ministarstvo za rad objavilo je na sajtu detaljno objašnjenje koje se odnosi na prava radnika i poslodavaca tokom vanrednog stanja zbog pandemije virusa korona, ali ovim obaveštenjem nije razgraničeno šta su obaveze poslodavaca, a šta samo preporuke i apeli.

Ministarstvo je tako navelo da poslodavac treba da omogući jednom roditelju sa detetom ispod 12 godina da radi od kuće ili da uskladi smene roditelja, ali ne postoji osnov za sankcije ukoliko poslodavac to ne poštuje.

Rad od kuće, ukoliko to poslodavcu odgovara

Radnik.rs uputio je pitanja Ministarstvu za rad u vezi sa pravima zaposlenih tokom vanrednog stanja, između ostalog, da li poslodavci imaju pravo da pošalju zaposlene na neplaćeno odsustvo, kao i da li zaposleni u restoranima, kafeima i tržnim centrima imaju pravo na isplatu zarade ili naknade zarade imajući u vidu da su zatvoreni odlukom državnih organa.

Ministarstvo za rad nije odgovorilo na ova pitanja, ali je svim medijima poslalo saopštenje i na sajtu objavilo detaljno obaveštenje o pravima radnika i poslodavaca.

U obrazloženju, kada je reč o radu od kuće, Ministarstvo je objavilo da apeluje na poslodavce da „ukoliko to priroda delatnosti i posla koje obavljaju dozvoljava, zaposlenima organizuju rad od kuće“.

Takođe, Uredbom o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja koja je doneta 16. marta utvrđeno je da je poslodavac „dužan da omogući zaposlenima obavljanje poslova van prostorija poslodavca (rad na daljinu i rad od kuće), na svim radnim mestima na kojima je moguće organizovati takav rad“.

Na ovaj način Vlada i Ministarstvo nisu naložili poslodavcu da organizuje rad od kuće, niti precizirali u kojim slučajevima je to obavezno, već je poslodavcu ostavljeno da o tome odluči.

Na sličan način uređeno je i pitanje omogućavanja roditeljima maloletne dece, koja tokom vanrednog stanja ne idu u školu ili vrtić, da ostanu kod kuće.

Poslodavac treba da omogući jednom roditelju sa detetom ispod 12 godina, da radi od kuće, a ukoliko je proces rada poslodaca takav da je nemoguće organizovati takav rad, neophodno je da se organizuje rad u smenama, tako da se raspored rada zaposlenog roditelja, ne poklapa sa rasporedom rada drugog roditelja koji takođe ima radnu obavezu“, piše na sajtu Ministarstva.

U obrazloženju Ministarstvo se poziva na Preporuku za organizovanje rada u javnim upravama i državnim institucijama koje je donelo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.

Ovu preporuku, treba primeniti i na poslodavce u privatnom sektoru, ukoliko to dozvoljava delatnost rada poslodavca“, piše u daljem tekstu.

Naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo dr Mario Reljanović navodi da poslodavci u privatnom sektoru nisu ni na koji način obavezani da poštuju ovu preporuku.

Najpre, preporuka se odnosi samo na javni sektor, u kom će se svakako poštovati jer nosi faktički autoritet. U privatnom sektoru ona ne predstavlja nikakav autoritet, tako da je na poslodavcu da li će je primeniti ili neće. Ukoliko je ne primeni, nema posledica po poslodavca, niti se radnik može obratiti inspekciji, odnosno koristiti neko drugo pravno sredstvo“, navodi on.

Korišćenje godišnjeg odmora i bolovanja

Portalu Radnik.rs obratio se zaposleni koji tvrdi da mu je poslodavac naložio da tokom vanrednog stanja iskoristi svoj godišnji odmor.

Zakonom o radu to nije zabranjeno, naime, u obrazloženju Ministarstva piše da „u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog“.

Prema tumačenju Reljanovića, nema prepreka da poslodavac odluči o tome kada će radnici ići na odmor, i za vreme vanrednog stanja.

Poslodavac može za vreme vanrednog stanja poslati sve zaposlene na godišnji odmor, ili samo neke od njih, prema rasporedu koji sam utvrdi. Čak i kada se zaposleni sa time ne slažu – zakon ne predviđa bilo kakav oblik slaganja zaposlenog sa planom korišćenja godišnjeg odmora“, navodi on.

Prema obrazloženju Ministarstva, poslodavac zaposlenom tokom korišćenja godišnjeg odmora mora da isplati zaradu „u visini prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci“.

Takođe, zaposleni koji je u samoizolaciji, a kome je nadležni organ izdao akt o samoizolaciji ili karantinu, imaju pravo na naknadu zarade.

Naknada zarade, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju je prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, i određuje se u visini od 65% od osnova za naknadu zarade“, navode iz Ministarstva.

Iz Ministarstva napominju da pravo na naknadu zarade, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, nema osiguranik, ako je namerno sprečavao ozdravljenje ili ako je zloupotrebio pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada, na primer, prekršaj samoizolacije/karantina.

Prekid rada i (ne)plaćeno odsustvo

Ukoliko poslodavac ima smanjen obim posla ili je u potpunosti prekinuo rad, zaposleni se mogu uputiti na tzv prinudni godišnji odmor u trajanju od 45 radnih dana, odnosno i duže u skladu sa Zakonom. U navedenom slučaju zaposleni imaju pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ista ne može biti manja od minimalne zarade“, navode iz Ministarstva.

To znači da u slučaju privremenog prekida rada ili smanjenog obima posla, zaposleni mora imati neku naknadu zarade, a slanje zaposlenih na neplaćeno odsustvo nije dozvoljeno.

Samo na zahtev zaposlenog, poslodavac može da odobri pravo na neplaćeno odsustvo“, piše na sajtu Ministarstva.

Rad u kafićima, restoranima, tržnim centrima

Članom 117. Zakona o radu propisano je da visina naknade zarade za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, Zakonom o radu nije utvrđena. Ista se utvrđuje i isplaćuje u visini utvrđenoj kolektivnim ugovorom/pravilnkom o radu i ugovorom o radu“, navodi Ministarstvo.

Međutim, Ministarstvo nije navelo na koje slučajeve se ova odredba odnosi, niti je na to pitanje odgovorilo portalu Radnik.rs. Inače, odlukom Vlade Srbije od 21. marta zabranjena je „neposredna prodaja robe kupcima i neposredno vršenje usluga korisnicima usluga u trgovinskim centrima i sličnim objektima u kojima se obavlja delatnost u oblasti trgovine na malo“. Na ovaj način, zabranjen je rad tržnih centara, kafića, restorana i drugih objekata koji ne vrše promet prehrambenim proizvodima, osnovnim životnim namirnicama i lekovima i medicinskim sredstvima.

Reljanović smatra da se odredba Zakona o radu koje je citiralo Ministarstvo može odnositi na rad ovih objekata, odnosno da radnici imaju pravo na naknadu zarade jer je rad ovih objekata prekinut odlukom državnog organa.

Ako zatvorite neki objekat, ili sve vrste objekata koje se bave određenom delatnošću, a to učinite odlukom državnog organa (u ovom slučaju Vlade) onda postoje svi preduslovi za primenu člana 117. Pri tome poslodavac ne mora da koristi institut prinudnog odmora, ali će naši to poslodavci svakako uraditi ako ne mogu na drugi način da angažuju zaposlene koji su radili u zatvorenim objektima. Iako će većina njih (zaposlenih) dobijati simboličnu naknadu za to vreme, ovo rešenje je svakako bolje za zaposlenog od otkaza ugovora o radu imajući u vidu da praktično ne postoje šanse da se ponovo zaposli pre ukidanja vanrednog stanja“, smatra Reljanović.

Otkazivanje ugovora je dozvoljeno

Više radnika obratilo se portalu Radnik.rs pitanjem – da li poslodavac može tokom vanrednog stanja da raskine ugovor o radu. Otkazivanje ugovora nije zabranjeno nijednim aktom.

Iz Ministarstva samo navode da „poslodavac koji otkazuje radni odnos zaposlenom jer je tehnološki višak mora da vodi računa o tome da li je u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih“ kao i da je „poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu, zaposlenom isplati otpremninu“.

Takođe, kako navode, „ukoliko poslodavac ne isplati otpremninu, a zaposlenom prestane radni odnos, inspektor će vratiti na rad sve one zaposlene, kod kojih poslodavac nije ispoštovao odredbe zakona“.

Sa druge strane, radnici koji ne žele da raskidaju ugovor sa poslodavcem, ne bi trebalo da potpisuju sporazumni raskid ugovora jer su na taj način pristali na raskid ugovora i gube pravo na novčanu naknadu za nezaposlene Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ).

Za prijavljivanje nepravilnosti Ministarstvo je ostavilo sledeće kontakte inspekcija@minrzs.gov.rs, kontrola@minrzs.gov.rs i telefon 0800 300 307 (poziv je besplatan).

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial