Vrhovni kasacioni sud potvrdio je pravosnažnu presudu kojom su radniku “Beogradskog vodovoda i kanalizacije” Đorđu Đorđeviću poništeni ugovori o privremenim i povremenim poslovima koji je godinama zaključivao sa tim preduzećem umesto ugovora o radu.

Presuda Vrhovnog kasacionog suda u ovom slučaju doneta je u korist radnika i sud je odbacio argument preduzeća „Beogradski vodovod i kanalizacija“ da zbog zabrane zapošljavanja nije mogao da zaposli radnika.

Ipak, na sajtu Vrhovnog kasacionog suda mogu se pronaći i presude u kojima sud „staje na stranu“ državnih preduzeća i ustanova koja su mimo Zakona o radu zapošljavali radnike.

Privremeni i povremeni poslovi umesto ugovora o radu

O slučaju dvojice radnika “Beogradskog vodovoda i kanalizacije” koji su dobili pravosnažne presude da njihovi ugovori o privremenim i povremenim poslovima nisu bili zakoniti Radnik.rs je pisao u aprilu 2021. godine.

Jedan od njih je Đorđe Đorđević koji u tom preduzeću radi kao vozač od 2008. godine, prvo preko firme i omladinskih zadruga, a kasnije je godinama (od 2014. do 2018. godine) preduzeće sa njim zaključivalo ugovore o privremenim i povremenim poslovima koji se, inače, koriste za sezonske poslove koji traju 120 dana.

Đorđe je, kako kaže, na svakih 120 dana dobijao ugovor sa drugačijim imenom radnog mesta i nije imao ista prava kao radnici angažovani po ugovoru o radu.

Između ostalog, ugovor o privremenim i povremenim poslovima ne predviđa pravo na godišnji odmor i bolovanje, a radnici angažovani po ovom ugovoru često imaju nižu zaradu od radnika angažovanih na istoj poziciji po ugovoru o radu.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu pravosnažno su poništeni ugovori o privremenim i povremenim poslovima koje je zaključivalo preduzeće jer je, prema zaključku suda, prikrivano da je u pitanju kontinuiran rad na istim poslovima u višegodišnjem periodu i da je Đorđe zapravo trebalo da bude angažovan po ugovoru o radu na neodređeno vreme.

Na ovu presudu preduzeće „Beogradski vodovod i kanalizacija“ je uložilo zahtev za reviziju Vrhovnom kasacionom sudu. Vrhovnom kasacionom sudu, inače, zahtev za reviziju može podneti bilo koja strana koja je nezadovoljna pravosnažnom presudom.

Vrhovni kasacioni sud u presudi, koja je na sajtu suda objavljena krajem februara, navodi da je stanovište nižestepenih sudova pravilno.

„Tužilac (radnik) je u konkretnom slučaju neprekidno radio kod tuženog (preduzeća) na poslovima za kojima je postojala stalna potreba i koji su bili sistematizovani, na osnovu više zaključenih ugovora o privremenim i povremenim poslovima, iako su isti imali sve karakteristike i elemente ugovora o radu“, dodajući da je preduzeće na ovaj način zloupotrebilo institut ugovora za obavljanje privremenih i povremenih poslova.

U presudi se navodi i da je prigovor preduzeća da nije moglo za zaposle radnike po ugovoru o radu zbog zabrane zapošljavanja bez značaja.

„Tuženi (je) imao mogućnost za prijem tužioca u radni odnos upravo prema zakonu na koji se poziva, s obzirom da je podneo zahtev za prijem u radni odnos na neodređeno vreme 470 izvršilaca i to upravo angažovanih radnika po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova i ugovora na određeno vreme“, piše u presudi.

Naime, prema navodima svedoka na sudu, preduzeće je tokom 2018. godine primilo više od 400 radnika u radni odnos, a među njima se nije našao Đorđe.

Đorđe Đorđević je u aprilu 2021, nakon pravosnažne presude, vraćen na rad.

Zabrana zapošljavanja koja je važila do kraja 2020, inače, podrazumeva da postoji ograničenje zapošljavanja u javnom sektoru i da novi radnici mogu biti angažovani po ugovoru o radu samo ako preduzeće ili ustanova za to dobije dozvolu.

Od januara 2021. godine zapošljavanje u javnom sektoru je olakšano i preduzeća i ustanove mogu da bez posebnih dozvola i saglasnosti Vlade Srbije prime nove ljude u radni odnos.

Zabrana zapošljavanja iznad Zakona o radu

Radnik.rs je analizirao još neke presude koje su javno objavljene na sajtu Vrhovnog kasacionog suda.

U jednoj od tih presuda iz februara 2021. Vrhovni kasacioni sud ukida presude Osnovnog i Apelacionog suda u Novom Sadu kojim je državna ustanova obavezana da sa radnicom zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme i vratio predmet osnovnom sudu na ponovno odlučivanje.

U presudi su, zbog zaštite privatnih podataka, izostavljena imena radnice i javne ustanove sa kojom je u sporu.

U presudi se navodi da je radnica u državnoj ustanovi bila angažovana od 2006. do 2016. godine po ugovoru o radu na određeno vreme sa kraćim prekidima u radu. Nakon toga, bila je angažovana po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima preko studentske zadruge.

U jednom periodu radnica je kod poslodavca radila bez ugovora.

„U julu 2017. godine tužilja je u dva navrata pozivana od strane nadležnih iz studentske zadruge da sa njima zaključi i potpiše antidatirani ugovor o privremenim i povremenim poslovima počev od 1.6.2017. godine što je tužilja odbila da potpiše“, piše u presudi.

Prema Zakonu o radu, poslodavac je dužan da zaključi ugovor o radu pre nego što radnik stupi na rad, a ukoliko to ne učini, smatra se da je radnik zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.

Osnovni i Apelacioni sud su u ovom slučaju presudili da radnica ima pravo na ugovor o radu na neodređeno vreme jer je u jednom periodu radila bez ugovora, a ranije radila na istim poslovima kod poslodavca. Međutim, Vrhovni kasacioni sud je oborio ove presude.

Prema navodima Vrhovnog kasacionog suda, presudama nije utvrđeno „da li je tuženom odobreno zapošljavanje na dodatnom radnom mestu i da li je u spornom periodu prema odobrenoj sistematizaciji radnih mesta tuženih bilo slobodno radno mesto na koje je mogla biti raspoređena tužilja“ budući da je važila zabrana zapošljavanja u javnom sektoru.

To znači da je u ovom slučaju Vrhovni kasacioni sud stavio zakon koji određuje maksimalan broj zaposlenih u javnom sektoru (zabranu zapošljavanja) iznad Zakona o radu.

Radnik.rs je do sada objavio više članaka o tome kako je inspekcija rada takođe zauzimala stav da se zbog ograničenja broja zaposlenih u javnom sektoru može kršiti Zakon o radu bez sankcija.

Izvor fotografije: Vrhovni kasacioni sud