Za sada bez kazne zatvora za pogibiju radnika u Kneza Miloša

Niko od petoro ljudi koje je Ministarstvo za rad označilo kao odgovorne u slučaju pogibije radnika na gradilištu u Kneza Miloša u centru Beograda u avgustu 2018. za sada nije dobio zatvorsku kaznu, prema informacijama koje je Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu dostavilo portalu Radnik.rs.

Sa druge strane, inspekcija rada je, prema podacima iz zapisnika, u nadzoru nakon pogibije ovog radnika ustanovila da je radnik bio angažovan „na crno“, da nije bilo kontrole ulaska na gradilište, kao i da u dokumentaciji o uređenju gradilišta nije bilo pomena o riziku obrušavanja zida koji je usmrtio radnika.

Uslovna kazna, odlaganje krivičnog gonjenja i odbačena prijava

Osam dana nakon pogibije radnika T.N., 58 godina, na gradilištu stambeno-poslovnog kompleksa “Kneza Miloša Residence” u centru Beograda u avgustu 2018. Ministarstvo za rad objavilo je da je podnelo pet krivičnih prijava nakon sprovedenog nadzora na ovom gradilištu.

Ministarstvo je u tom saopštenju navelo imena i prezimena ljudi protiv kojih je inspekcija podigla krivične prijave, a među njima su osnivač preduzetničke radnje „Anker bau“, odgovorni izvođač radova na gradilištu, neposredni rukovodilac preduzetničke radnje „Anker bau“, tadašnji direktor „Energo group“ doo i imenovano lice zaduženo za bezbednost i zdravlje na radu kod „Energo group“ i koordinator za izradu projekta i izvođenje radova ispred investitora „KMR development“.

Investitor na spomenutom gradilištu je beogradska firma „KMR development“.

Prema informacijama koje je Prvo osnovno javno tužilaštvo poslalo portalu Radnik.rs o ovom slučaju, protiv četiri lica je okončan krivični postupak. Tužilaštvo je u odgovoru navelo inicijale tih osoba, a Radnik.rs će u ovom članku navesti njihove funkcije.

Kako se navodi u odgovoru, nakon dokaznog postupka, zaključen je „sporazum o priznanju krivičnog dela sa okrivljenim P.Ž. (odgovonim izvođačem radova) zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti .. za koje mu je izrečena uslovna osuda sa utvrđenom kaznom zatvora od po 1 godine i 11 meseci i rokom proveravanja od 4 godine” i o tome doneta presuda u aprilu 2019. godine.

To znači da je odgovorni izvođač radova osuđen uslovno, odnosno izdržavaće kaznu zatvora samo ako počini novo krivično delo u utvrđenom roku od četiri godine.

Sa druge strane, kako se navodi, Tužilaštvo je „prema okrivljenima B.D. (direktora “Energogroup”) i D.S. (osnivača preduzetničke radnje „Anker bau“)     zbog postojanja opravdane sumnje da su izvršili po jedno krivično delo Nepreduzimanje mera zaštite na radu .. rešenjem odbacilo krivičnu prijavu nakon primene insituta odlaganja krivičnog gonjenja”.

Tužilac, inače, može na ovaj način da odloži krivično gonjenje za krivična dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina.

U odgovoru se kaže i da je „u odnosu na S.N. (neposrednоg rukovodioca preduzetničke radnje „Anker bau“), krivična prijava odbačena .. iz razloga što prijavljeno delo nije krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti”.

Jedan krivični postupak je i dalje u toku, za krivično delo „Teško delo protiv opšte sigurnosti“ protiv P.M. – lica zaduženog za bezbednost i zdravlje na radu kod „Energogroup“ i koordinatora za izradu projekta i izvođenje radova ispred investitora „KMR development“.

Portalu Radnik.rs je, nakon žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja, dostavljen i zapisnik o inspekcijskom nadzoru nakon pogibije ovog radnika 29. avgusta 2018. koji je sačinila inspekcija rada.

Rad „na crno“ bez kontrole na gradilištu

U zapisniku koji nosi datum 31. avgust 2018. navodi se da se smrtna povreda radnika dogodila „obrušavanjem temeljnog zida prethodno porušenog objekta koji je zatrpao radnika“.

Radnik je, prema navodima iz zapisnika, bio angažovan u preduzetničkoj radnji „Anker bau“, ali u trenutku povrede nije imao zaključen ugovor o radu, niti drugi ugovor, što znači da je radio „na crno“.

Inače, ni neposredni rukovodilac „Anker bau“, koga je tužilaštvo oslobodilo krivične odgovornosti, prema informacijama iz zapisnika, nije imao ugovor o radu u trenutku kada je došlo do nesreće.

U zapisniku se navodi da je smrtno povređenom radniku i njegovom bratu koji je u trenutku pogibije radio sa njim na gradilištu to bio prvi dan rada na ovom gradilištu i da su ušli nesmetano „jer izvođač radova nije organizovao proveru lica koja ulaze na gradilište (inspektorima nije stavljen na uvid dokaz da se na ulazu vodi evidencija i provera ulaska kako bi na gradilištu bila samo zaposlena lica)“.

Firma „Anker bau“ je imala zaključen ugovor za poslove čišćenja i drugih građevinskih poslova sa naručiocem, izvođačem radova na gradilištu – firmom „Energogroup“ doo.

Prema navodima inspekcije, „Anker bau“ nije prijavio povredu na radu inspekciji rada, nije obavestio inspekciju o početku rada na gradilištu, nije izradio elaborat o uređenju gradilišta, nije imao imenovano lice za bezbednost i zdravlje na radu, nije imao Akt o proceni rizika radnih mesta i nije vršio osposobljavanje radnika za bezbedan i zdrav rad.

Takođe, poginulom radniku poslodavac nije stavio na upotrebu zaštitna sredstva za rad, ali su, kako se navodi, radnici „sami uzeli gumene čizme, šlemove i fluorescentne prsluke koji su se tu zatekli“.

Na istom gradilištu u ulici Kneza Miloša u Beogradu je 15. februara 2020. godine je poginuo još jedan radnik koji je prema pisanju medija pao iz spoljnog lifta koji služi za prevoz radnika i materijala.

U dokumentaciji nema rizika od obrušavanja zida

Izvođač radova na gradilištu „Energogroup“ je, prema navodima inspekcije, obavestio inspekciju o početku izvođenja građevinskih radova, izradio Elaborat o uređenju gradilišta, ali elaboratom „nije obuhvaćeno preduzimanje mera zaštite od obrušavanja starog temeljnog zida ka ulici Kneza Miloša“.

„Energogroup“ je imao imenovano lice za bezbednost i zdravlje na radu, koje je ujedno i koordinator za izradu projekta i izvođenje radova za investitora „KMR development“, a protiv imenovanog lica još uvek traje krivični postupak.

U planu preventivnih mera koji je urađen u ime investitora, prema navodima iz zapisnika, nema specifičnih mera za bezbedan i zdrav rad „koje se odnose na rad u kojem se pojavljuje poseban rizik obrušavanja stranica iskopa dubljih od 1m“.

U vreme vršenja nadzora, kako se navodi, uočeno je da „na zidu nije bilo nikakvih podupirača niti bilo kakvih drugih elemenata koji bi ukazivali da je bilo ikakvog pokušaja obezbeđenja stabilnosti zida od obrušavanja“.

Izvođaču „Energogroup“ izrečena je tada, prema navodima Ministarstva, usmena zabrana rada „u širokom mašinskom iskopu i to uz ivice iskopa ka ulicama Kneza Miloša i Vojvode Milenka do primene mera za obezbeđenjem stranica iskopa“.

Jedan od interesantnih detalja u ovom zapisniku je i taj da je smrtno povređeni radnik po struci bio diplomirani ekonomista, dok je njegov poslodavac po struci nekvalifikovani radnik.

Na ovaj zapisnik inspekcije imali su primedbe direktor „Energogroup“ i preduzetnik u „Anker bau“, ali ove primedbe nisu stavljene na uvid portalu Radnik.rs.

Iz firmi „Anker bau“, „Energogroup“ i „KMR development“ do kraja rada na ovom članku nisu odgovorili na pitanja Radnik.rs šta je od tog događaja do danas urađeno na planu bezbednosti i zdravlja na radu kako bi se prevenirali ovakvi slučajevi.

Citirani zapisnik inspekcije o ovom događaju, inače, Ministarstvo je prošle 2019. odbijalo da dostavi portalu Radnik.rs sa obrazloženjem da bi se time ugrozio sudski postupak koji je u toku.

Sa ovim obrazloženjem, Ministarstvo je prošle godine odbilo pet zahteva koje je podneo Radnik.rs, a kojima traži dostavljanje izveštaja o inspekcijskom nadzoru za četiri slučajeva pogibija na radu i jedan slučaj teške povrede na radu.

Ministar za rad Zoran Đorđević je na koferenciji za novinare 29. januara ove godine za portal Radnik izjavio da ga je pogodila informacija koju je dobio da „svi oni koji su poginuli na građevini ne bi poginuli da su koristili zaštitna sredstva”.

 

 

 

Ovaj članak napisan je u okviru projekta “Izveštavanje o kršenjima radnih prava u pisanom i video formatu” koji se realizije uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme. Stavovi izneti u ovom tekstu ne odražavaju stavove Međunarodnog centra Olof Palme. Odgovornost za informacije i stavove izražene u tekstu je u potpunosti na autoru teksta. Prenošenje teksta je dozvoljeno uz navođenje izvora Radnik.rs.

 

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial