Zakon o angažovanju sezonskih radnika: Žalba radnika i „dobri rezultati“ Ministarstva

Radnik.rs primio je prijavu radnika da mesecima rade na sezonskim poslovima bez ugovora i bilo kakvog obračuna koliko sati mesečno su radili. Inspekcija rada je po prijavi Radnik.rs izvršila nadzor i utvrdila da su radnici angažovani po posebnim propisima, to jest Zakonu o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima koji predviđa da sezonski radnici imaju usmeni ugovor sa poslodavcem.

Ministarstvo za rad najavilo je u februaru da će ovaj oblik pojednostavljenog angažovanja sezonskih radnika u poljoprivredi biti proširen i na oblast građevinarstva, turizma, ugostiteljstva i pomoći u kući jer je ovaj oblik angažovanja pokazao dobre rezultate.

Rad bez ugovora i obračuna

“Radimo dan za dan (za dane koje radimo, prijavljeni smo, a kad ne radimo nismo). Radimo preko agencije, a ove godine nismo potpisali ugovore”, navodi radnica koja se anonimno obratila portalu Radnik.rs.

Ona kaže da je veliki broj sezonskih radnika angažovano na ovaj način u hladnjači koja pripada kompaniji “Delta agrar”.

Problem, kako ona navodi, predstavlja to što radnici ne znaju koliko će im novca na kraju meseca biti isplaćeno jer, osim što nemaju ugovor, nemaju ni obračun naknade.

“Satnica je bila 185din. Kasnije je povećana na 195 dinara, a od tad su počeli da skidaju sate (smanjuju naknadu) za svaku sitnicu”, tvrdi ona.

Ona takođe navodi da kao sezonski radnik nema zdravstveno osiguranje.

Inspekcijski nadzor: U skladu sa propisima

Radnik.rs je na osnovu ovih tvrdnji podneo prijavu inspekciji rada radi provere da li su radnici angažovani u skladu sa propisima.

U obaveštenju inspekcije koje je Radnik.rs primio u februaru navodi se da kompanija “Delta Agrar” angažuje veliki broj sezonskih radnika i to preko tri firme (pružalaca usluga).

“Sva tri pravna lica, preko kojih se organizuju sezonski poslovi, na portalu poreske uprave vrše prijave angažovanih lica u skladu sa posebnim propisima”, piše u odgovoru inspekcije.

Iz inspekcije navode da su vršili kontrolu prijava radnika po slučajnom uzorku i sva kontrolisana lica su bila prijavljena u skladu sa propisima.

Iz kompanije “Delta agrar” nisu odgovorili portalu Radnik.rs na pitanja u vezi sa angažovanjem sezonskih radnika.

Primedbe na zakon

“Stupanjem sezonskog radnika na rad smatra se da je prihvatio uslove rada .. i da je time zaključen usmeni ugovor o obavljanju sezonskih poslova”, piše u Zakonu o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima.

Ovaj zakon, inače uređuje rad sezonskih radnika u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, a spomenuti član zakona bio je predmet polemike pre donošenja zakona jer predviđa da radnici nemaju pisani ugovor.

Naime, Portal Radnik.rs podneo je 2018. više primedbi na tada Nacrt zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima.

Nacrt ovog zakona je predviđao da će sezonski radnici imati usmeni ugovor sa poslodavcem i mogu imati neograničeno radno vreme.

Na ovaj način radnik nema pisani dokaz da će uslovi rada biti onakvi kako je usmeno dogovoreno: kolika je previđena naknada za rad, radno vreme, odmor, mesto i trajanje rada. Takođe, ovim nacrtom nije bilo predviđeno nikakvo ograničenje radnog vremena, niti je dnevni odmor obavezan, već poslodavac i radnik sve ugovoraju usmeno.

Nakon podnošenja primedbi, neki od prigovora koje je Radnik.rs podneo je usvojeno.

Predlog Radnik.rs bio je da se zakonom definiše odmor od najmanje pola sata za sezonske radnike koji rade 8h dnevno ili duže, kao i da radno vreme sezonskog radnika ne sme da bude duže od 12h dnevno. Takođe, predloženo je da se predvidi kazna za poslodavce koji odrede radno vreme radniku duže od 12h dnevno i ne predvide pauzu tokom rada, što je Ministarstvo za rad usvojilo i te odredbe se mogu pronaći u sadašnjem zakonu.

Ono što nije izmenjeno u odnosu na nacrt zakona je usmeni ugovor između poslodavca i radnika, odnosno radnik nema pisani dokaz o ugovorenim uslovima rada, što je i predmet žalbe sezonske radnice na početku ovog teksta.

Zakon doduše predviđa da je poslodavac dužan da sezonskom radniku na njegov zahtev izda potvrdu koja sadrži podatke o poslodavcu i uslovima rada, ali najkasnije u roku od dva meseca od početka rada.

Redakcija Radnik.rs podnela je tokom javne rasprave predlog za izmene zakona –  da se poslodavac obaveže da sezonskom radniku izda potvrdu o uslovima rada (radnom vremenu, zaradi, trajanju odmora itd.) najkasnije pet dana od početka rada, odnosno od promena uslova rada. Ministarstvo za rad, koje je bilo predlagač zakona, ovaj predlog nije usvojilo.

U Zakonu je takođe navedeno da sezonski radnik „ima pravo iz zdravstvenog osiguranja samo za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, kao i prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, u skladu sa zakonom”. Takođe, sezonski radnik, kako je u zakonu navedeno, „ima pravo na naknadu za rad za svaki čas rada”.

U obrazloženju predloga ovog zakona pisalo je da se zakon donosi sa ciljem pojednostavljivanja procedure prijave sezonskog radnika kako bi se smanjio broj radnika „na crno“.

U obrazloženju je pisalo i da se uvodi fleksibilan način angažovanja radnika, primenom elektronske platforme i bez odlaska na šalter. Novac za elektronsku platformu za prijavu sezonskih radnika i obuku inspektora rada za primenu zakona su, kako je tada navedeno, zajedno donirali NALED (Nacionalna alijansa za lokalni i ekonomski razvoj) i GIZ (Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju).

Nacrt novog zakona o sezonskom radu

Nacrt novog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju sezonskih radnika je u završnoj fazi, rekla je krajem februara ministarka za rad Darija Kisić Tepavčević.

Kako je navedeno na sajtu Vlade, Kisić Tepavčević je rekla da je Ministarstvo, „vođeno dobrim rezultatima pojednostavljenog načina prijavljivanja sezonskih radnika u oblasti poljoprivrede, prepoznalo potrebu da se taj način prijavljivanja proširi i na oblasti građevinarstva, turizma, ugostiteljstva i pomoći u kući”.

Ona tvrdi i da se na osnovu tog zakona 27.000 radnika u oblasti poljoprivrede prijavilo i na taj način izašlo iz „sive zone“, a da je u državni budžet na ime njihovih doprinosa uplaćeno 245 miliona dinara.

Kisić Tepavčević je, kako se navodi,  iskazala zahvalnost NALED-u na izrađenim preporukama za ovo ministarstvo, navodeći da su to smernice na kojima će se raditi u narednom periodu.

Mediji su prethodnih nedelja pisali o ovom nacrtu zakona ističući više primedbi sindikata na predlog da se ovaj oblik angažovanja radnika proširi na više oblasti.

Foto: Ilustracija, izvor: Ivan Ilijas from Pixabay

Ovaj članak napisan je u okviru projekta “Izveštavanje o kršenjima radnih prava u pisanom i video formatu” koji se realizije uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme. Stavovi izneti u ovom tekstu ne odražavaju stavove Međunarodnog centra Olof Palme. Odgovornost za informacije i stavove izražene u tekstu je u potpunosti na autoru teksta. Prenošenje teksta je dozvoljeno uz navođenje izvora Radnik.rs.

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial