Ukoliko radite po ugovoru o delu ili ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, minimalna plata od 130 din po satu (mesečno 22.620 dinara) koju su mediji pompezno najavili da će radnici primati od 1. januara 2017. za vas ne važi jer, prema Zakonu o radu, niste zaposleni.

Ipak, kada Republički zavod za statistiku utvrđuje broj zaposlenih u Srbiji, važi potpuno drugačija “računica” prema kojoj ako ste samo jedan sat u nedelji radili, država računa da ste zaposleni.

Poštar na privremenom radu

Portalu Radnik.rs obratio se radnik Pošte Srbije koji kaže da mu je nakon dve godine rada kao poštar u ovom preduzeću poslodavac ponudio ugovor o privremenim i povremenim poslovima i platu nižu od minimalne.

„Imao sam ugovor o radu na određeno i trebalo je sve da nas prime za stalno, ali je produžena zabrana zapošljavanja u javnim preduzećima pa su nam svima dali ugovore o privremenim i povremenim poslovima jer im radnici očajnički trebaju“, kaže on.

U skladu sa ugovorom koji mu je ponuđen, plata poštara iznosi 120 dinara po satu, a kako naš sagovornik kaže, u medijima je najavljeno da od 1. januara 2017. godine radnici sa najnižim primanjima mogu da očekuju povećanje plate koja će iznositi minimalno 22.620 dinara mesečno ili 130 dinara po satu.

Naime, socijalno-ekonomski savet je doneo odluku da minimalna zarada u 2017. godini bude 130 din, što je povećanje od devet dinara u odnosu na poslednje dve godine.

Minimalna plata ne važi za sve radnike i radnice

Pitali smo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da li minimalna plata od 130 din po satu važi i za radnike/ce koji rade po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima i ugovoru o delu.

“Minimalna cena rada primenjuje se samo na radno angažovanje po osnovu ugovora o radu jer je ista vezana za uspostavljanje radnog odnosa i ugovaranje zarade, a ugovori o privremenim i povremenim poslovima i ugovori o delu su oblici radnog angažovanja van radnog odnosa“, piše u odgovoru Ministarstva.

Iz ove institucije takođe kažu da „visina naknade za rad po ovim ugovorima nije određena zakonom“.

Ovakav odgovor Ministarstva, prema mišljenju profesora Pravnog fakulteta Univerziteta Union Marija Reljanovića, proizvod je toga što imamo “veoma restriktivan pojam zaposlenog”. U Zakonu o radu piše da je zaposleni “fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca”, dok se “radni odnos zasniva ugovorom o radu”. To znači da je zaposleni samo radnik koji je sa poslodavcem sklopio ugovor o radu, ali ne i druge ugovore, poput ugovora o privremenim i povremenim poslovima i ugovora o delu.

“Radnik koji radi po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima ima sve obaveze zaposlenog, a nema nijedno pravo. Poznato je da su ovi ugovori jeftiniji za poslodavca i ne predviđaju plaćeni godišnji odmor i mnoga druga prava”, navodi Reljanović.

Reljanović dodaje da veliki broj radnika i radnica u državnoj upravi radi više godina po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, iako je zakonom dozvoljeno samo 120 dana u godini.

Prošle godine angažovano je 86.312 osoba po ovom ugovoru, navodi list Politika.

Zaposleni za potrebe statistike

Država primenjuje ovakvo “restriktivno” shvatanje pojma “zaposleni” kada radniku treba obezbediti određena prava (kao što je minimalna zarada), ali kada je potrebno izračunati broj nezaposlenih, država pribegava drugačijim definicijama zaposlenog lica.

Republički zavod za statistiku kvartalno sprovodi “Anketu o radnoj snazi” na osnovu koje se vrši procena ukupne radne snage u Srbiji. Prema poslednjim rezultatima ove ankete stopa nezaposlenosti iznosi 13,8%. Premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio je, kako su mediji preneli, smanjenje nezaposlenosti na 12%.

Ovi rezultati ankete, kao i premijerova predviđanja, možda zvuče nerealno, ali ona to nisu ako se uzme u obzir da Republički zavod za statistiku smatra da su zaposlena lica ona koja su “najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici obavljala neki plaćeni posao (u novcu ili naturi)”. Takođe, u ovu definiciju ulaze i članovi u domaćinstvu koji “pomažu u vođenju posla, a pri tome nisu plaćeni za taj rad”, o čemu je pisao portal Bilten.

Republički zavod za statistiku: Kretanje stope zaposlenosti/nezaposlenosti stanovništva starosti 15+, 2014-2016.

Predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković je u intervjuu za Radnik.rs upravo govorio o ovom problemu.

“Kada vi i ja izađemo ovde na Lekino brdo i prodamo paklicu cigareta dnevno ili za novac ili za pekmez od šljiva, nas ne smatraju nezaposlenim”, naveo je Stojiljković.

Na ovaj način, radnici koji rade po ugovoru o delu, o privremenim i povremenim poslovima ili “na crno” u statistikama su prikazani kao zaposleni, dok ti isti “zaposleni” u statistici ne uživaju prava zaposlenih koja su zagarantovana Zakonom o radu.

Izvor fotografije: Pixabay