Nakon što je inspekcija rada pronašla pet neprijavljenih radnika u firmi „Gabbiano“ doo iz Knjaževca, na istoj adresi osniva se firma „Gabbiano Plus“ doo koja, prema izveštaju inspekcije, takođe ima radnike „na crno“, ne isplaćuje radovno zarade i ne daje obračune zarada.

Ove firme radile su, prema rečima direktorke „Gabbiano Plus“ doo, za italijanskog investitora „Falk Ist“ („Falc East“) koji se bavi proizvodnjom obuće.

Različite firme, ista adresa, iste nepravilnosti

Radnik firme „Gabbiano Plus“ iz Knjaževca obratio se portalu Radnik.rs za pomoć jer, kako tvrdi, poslodavac je radnicima rekao da im zarade neće biti isplaćene.

„Nakon dobijanja otkaza, rečeno nam je da po zakonu imaju rok od 30 dana za isplatu. Nakon isteka tih 30 dana, grupa radnika uključujući i mene otišla je u firmu da traži plate. Poslodavac nam je rekao da ispred kancelarije sačekamo za isplatu i nakon toga pozvao policiju iako nije bilo nikakvog nasilja niti nemira. Obratili smo se inspekciji rada iz Knjaževca i izneli im naš problem, a iz razgovora sa njima smo shvatili da oni tu ne mogu baš puno da pomognu“, navodi on.

Radnik ove firme kaže i da su prava radnika u toj firmi kršena i na druge načine.

„U ovoj firmi plata se daje ispod minimalca, na ruke. U firmi su i nedelje bile radne, kao i neplaćeni prekovremeni rad, čak do 21h uveče nakon prve smene koja traje od 7 do 15h. U ovoj firmi ima nezakonitih radnji kao što su rad na crno, a pojedinci koji su bili prijavljeni nisu dobijali platne liste. Iako smo nekoliko puta insistirali da plata ide preko računa u banci, firma je to odbila. Na pitanje kada ćemo i da li ćemo uopšte biti prijavjeni dobili smo negativan odgovor. Otkazi se daju usmeno“, kaže on.

Kako on navodi, firma za koju je radio je „tri puta menjala ime“ i tako izvrgava zakon.

Naime, na istoj adresi Spasoja Milkića bb u Knjaževcu radila je preduzetnička radnja za šivenje obuće „Mima 63“ u vlasništvu Mimice Nikolić. Ova firma ugašena je u septembru 2015, a desetak dana ranije na toj adresi osniva se firma „Gabbiano“ doo u vlasništvu Igora Nikolića koja se bavi proizvodnjom obuće. Na ovoj adresi u februaru 2017. osniva se firma „Gabbiano Plus“ doo u vlasništvu Mimice Nikolić koja se bavi istom delatnošću.

Mimica Nikolić, direktorka „Gabbiano Plus“ doo, je za Radnik.rs navela da ova firma više ne duguje zarade radnicima.

„Firma više nije aktivna. Više se ne bavimo tim poslom jer smo radili za Falk Ist, a ta saradnja je završena“, tvrdi ona.

Ona je potvrdila i da su „Gabbiano“ i „Gabbiano Plus“ njene firme, odnosno u istom vlasništvu.

Knjaževac, Izvor: muzejknjazevac.org.rs

Četrnaest radnika „na crno“, intervenisala i policija

Inspekcija rada sprovela je čak pet inspekcijskih nadzora u firmama „Gabbiano“ i „Gabbiano Plus“ i tom prilikom pronašla četrnaest radnika „na crno“. Naime, nakon što je inspekcija pronašla pet radnika „na crno“ u firmi „Gabbiano“, kako se navodi u odgovoru koji je Radnik.rs dobio od Ministarstva za rad, „navedeni poslodavac prestaje sa obavljanjem delatnosti i nema zaposlenih počev od 14.02.2017.godine, kada je u Registar APR RS upisan poslodavac Gabbiano Plus doo Knjaževac, koji delatnost od tada obavlja na istoj adresi“. Međutim, i kod ovog „novog“ poslodavca sličnog imena na istoj adresi pronađeni su radnici „na crno“ – njih devetoro.

Takođe, protiv firme „Gabbiano Plus“ „podnet je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka po dva osnova – zbog nedostavljanja obračuna zarade zaposlenima i zbog neisplate dospelih zarada zaposlenima“, navode iz Ministarstva za Radnik.rs.

Jedan od nadzora u firmi „Gabbiano Plus“ sproveden je sa policijskim službenicima Policijske uprave Zaječar. Na pitanje zbog čega je policija bila angažovana tokom nadzora inspekcije, iz Ministarstva su odgovorili da je policija sprečavala da radnici ne pobegnu iz prostorija poslodavca tokom nadzora „jer je takva mogućnost postojala s obzirom na postojanje više ulaza i izlaza iz istog“.

Na pitanje portala Radnik.rs zbog čega inspekcija nije podnela krivičnu prijavu protiv ovog poslodavca budući da je jasno da se osnivaju firme u istom vlasništvu, na istoj adresi, a da na isti način krše prava radnika.

„Krivična prijava nije podneta, jer je zbog utvrđenog ponavljanja rada na crno podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka“, piše u odgovoru Ministarstva.

Krivična prijava nije podneta ni zbog neisplaćivanja zarada takođe jer je, kako kažu, inspekcija podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

U odgovoru Ministarstva pak piše da su, prema njihovim saznanjima, krivičnu prijavu protiv poslodavca zbog rada „na crno“ podneli policijski službenici PU Zaječar.

Poslodavac se, prema Krivičnom zakoniku, kažnjava novčano ili zatvorom do dve godine ako se “svesno ne pridržava zakona ili drugih propisa, kolektivnih ugovora i drugih opštih akata o pravima po osnovu rada” i time uskrati ili ograniči prava radnika. Međutim, inspekcija retko podnosi krivičnu prijavu. Na primer, u slučaju Fabrike šinskih vozila „Goša“ krivična prijava nije podneta zbog dugogodišnjeg kršenja prava radnika, već tek kada je direktor preduzeća napustio zemlju, o čemu je Radnik.rs već pisao.

„Lošiji uslovi kod podizvođača nego kod investitora“

Uslove u kojima rade radnici u tekstilnoj industriji u Srbiji analizirali su predstavnici međunarodne mreže „Kampanja čista odeća“ ili „Clean Clothes Campaign“. U publikaciji posvećenoj radnim uslovima u Srbiji navodi se da fabrika „Falk Ist“ u Knjaževcu ima oko 20 podizvođača (kao što je „Gabbiano Plus“), kao i da je to česta pojava u tekstilnoj industriji.

Stefan Aleksić iz ove mreže navodi da su, prema njihovim saznanjima, uslovi u firmama podizvođača, odnosno firmama koje su kooperanti velikih kompanija, znatno lošiji nego u originalnoj firmi.

„Plate su daleko manje, pritisak na radnike je daleko veći nego što su u velikoj centralnoj firmi. Najnižu platu koju smo sreli da je jednom radniku isplaćena za rad kod podizvođača je bila 18.000 dinara sa sve prekovremenim radom i radom subotom“, kaže Aleksić.

Aleksić navodi i da se često dešava da se podizvođačke firme velikih kompanija brzo otvaraju i zatvaraju i teško im je ući u trag.

„Tu se zapravo prebacuje rizik poslovanja na radnike. Firmama sa desetak zaposlenih mnogo je lakše da otpuste radnike kada im nisu potrebni i ponovo ih zaposle kada im zatrebaju za dva, tri meseca nego što bi to bilo velikoj fabrici sa više stotina radnika“, navodi on.

Osim toga, državnim organima je teže, kako on tvrdi, da kontrolišu veliki broj malih firmi od nekoliko radnika, a i organizovanje radnika je gotovo onemogućeno.

„Mnogo je teže osnovati sindikat u firmi od deset radnika nego u firmi koja ima 1.000 zaposlenih. Radi se o unižavanju prava radnika radi maksimizacije profita“, navodi on.