“Mene je najviše kao ministra pogodilo prošle godine kad su mi saopštili da svi oni koji su poginuli na građevini ne bi poginuli da su koristili zaštitna sredstva”, rekao je ministar za rad Zoran Đorđević odgovarajući na pitanja novinara portala Radnik.rs na konferenciji posvećenoj predstavljanju rezultata rada ovog ministarstva u 2019. godini.

Odgovarajući na pitanje o zloupotrebama kada je reč o angažovanju radnika na privremenim i povremenim poslovima, Đorđević je, između ostalog, rekao da su „privremeno-povremeni poslovi nešto što svakako treba da postoji. Takav modalitet jeste izmišljen zato što postoji potreba za tim”.

Pogibije na radu i zaštitna sredstva

„Znam da dosta pitanja postavljate i oko pogibije radnika”, odgovorio je Đorđević novinaru portala Radnik.rs na konferenciji za novinare navodeći statistiku da je „u građevinskoj delatnosti 2011. je bilo 6.705 gradilišta, a imali smo 23 smrtna slučaja. Ove godine imamo 20.406 gradilišta, a imali smo 19 smrtnih slučajeva“. On je takođe naveo da je broj pogibija građevinskih radnika na radu 2019. bio 19. U promotivnom video snimku Ministarstva rada koji je emitovan na konfereniji Marina Furtula vršilac dužnosti direktora Uprave za bezbednost i zdravlje na radu je navela je da je 2019. godine smanjen broj smrtnih povreda na 49, što je manje nego 2018. godine kada je 53 radnika izgubilo život na radnom mestu. Pored toga 2019. godina je bila proglašena godinom bezbednosti i zdravlja na radu od strane Vlade Republike Srbije.

Đorđević je naveo da ga je pogodila informacija koju je dobio prošle godine da “svi oni koji su poginuli na građevini ne bi poginuli da su koristili zaštitna sredstva”.

„To je mene najviše povredilo jer smo toliko radili na tome i toliko medijski promovisali to i tu nekada nije samo greška poslodavca, imate kad odemo na gradilište i poslodavca koji je pružio sve mere bezbednosti i zdravlja na radu, ali neko je krenuo od toga ,neće meni da se desi’. Ja još jednom apelujem na to, zajednički radimo sa vama, da tamo gde ne daju im (poslodavci), da traže, a tamo gde imaju, da koriste zaštitna sredstva“, rekao je Đorđević.

Međutim, svi zahtevi za dokumentacijom koje je Ministarstvu za rad tokom 2019. godine upućivao Radnik.rs u vezi sa pogibijama radnika odbijeni su. Naime, kako je Radnik.rs pisao, Ministarstvo za rad odbilo je svih pet zahteva za dostavljanje izveštaja o inspekcijskom nadzoru za četiri slučajeva pogibija na radu i jedan slučaj teške povrede na radu sa obrazloženjem da bi otkrivanjem tih informacija ugrozio sudski postupak koji je u toku kao i da se dokumentacija ne nalazi kod ministarstva rada već kod tužilaštva.

Na ovaj način, Ministarstvo rada od javnosti krije rezultate nadzora dok se ne završi sudski postupak, te javnost do tada neće biti upoznata sa tim da li su poslodavci čiji su radnici stradali na radu zaista poštovali sve mere bezbednosti i zdravlja na radu. S obzirom na dugogodišnje trajanje sudskih sporova u Srbiji objavljivanje rezultata nadzora posle okončanja sudskih postupaka će biti prekasno jer javnost neće biti blagovremeno informisana o poslodavcima koji su nepoštovanjem mera bezbednosti i zdravlja na radu doveli do smrtnih povreda radnika.

//www.youtube.com/watch?v=-JBeLmF9Kj8

„Privremeni i povremeni poslovi potrebni“

Na pitanje Radnik.rs u vezi sa zloupotrebama privremenih i povremenih poslova u javnom sektoru, Đorđević je odgovorio da „ako igde ima zloupotrebe, nisu abolirani ni državni organ ni bilo ko drugi“.

„Privremeno-povremeni poslovi su nešto što svakako treba da postoji. Takav modalitet jeste izmišljen zato što postoji potreba za tim. Ranije je bio problem privremeni I povremeni poslovi kod sezonskog zapošljavanja gde su bili veliki nameti, velika administracija, pa smo i tu otišli korak dalje, to je sada iza nas I to je dalo dobre rezultate – Zakon o privremeno zapošljavanju na sezonskim poslovima“, rekao je on.

Radnik.rs je pisao i podnosio prigovore na Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima koji spominje ministar Đorđević. Ovaj zakon, osim što olakšava postupak prijave radnika, sadrži spornu odredbu – da sezonski radnici imaju usmeni ugovor sa poslodavcem, što znači da radnik nema pisani dokaz o ugovorenim uslovima rada, već se uslovi ugovaraju usmeno. Ova odredba je u suprotnosti sa Zakonom o radu koji propisuje obavezno sklapanje ugovora u pisanom obliku kako bi radnik u svakom trenutku mogao da dokaže koje uslove rada, visinu zarade i druge elemente je ugovorio sa poslodavcem.

Ministar se u odgovoru o privremenim i povremenim poslovima nije dotakao problema korišćenja ove vrste radnog angažovanja van radnog odnosa u javnom sektoru zbog zabrane zapošljavanja čime se krše prava radnika, o čemu je Radnik.rs u više navrata pisao, između ostalih, o slučaju Elektroprivrede Srbije i Beogradskog vodovoda i kanalizacije.

„Zloupotrebe u omladinskim zadrugama prošlost“

Na pitanje o zloupotrebama studentsko-omladinskih zadruga, Đorđević je naveo da zadruge “imaju svoju svrhu i to se dobro zna”.

“Naš inspektor je rekao da je zatekao radnika od 70 godina koji je angažovan preko omladinske zadruge, to je nešto što mislim da je prošlost. Sa Zakonom o agencijskom zapošljavanju jeste bila ideja da se uvede red u toj oblasti”, naveo je on.

Zanimljivo je da je ministar rad omladinskih zadruga doveo u vezu sa radom preko agencija za zapošljavanje iako se, bar formalno, radi o drugačijim vidovima angažovanja koji su regulisani različitim zakonima.

Radnik.rs je pisao o donošenju Zakona o agencijskom zapošljavanju kojim je regulisan rad agencija za zapošljavanje koje posluju kao profitne kompanije, odnosno njihov cilj je zarada ili profit. Rad zadruga, sa druge strane, regulisan je Zakonom o zadrugama, a motiv za osnivanje zadruge, u skladu sa zakonom, ne bi trebalo da bude profit, već zadružne vrednosti kao što su „samopomoć, samoodgovornost, demokratičnost, jednakost, pravičnost i solidarnost”. Takođe, zadruge mogu angažovati samo lica na redovnom školovanju do 26 godina kao i nezaposlena lica do 30 godina. Zakonom o radu je propisano da članovi zadruga mogu da obavljaju samo privremene i povremene poslove što znači da nemaju pravo na bolovanje, godišnji odmor, minimalnu cenu rada i druga prava koja imaju radnici koji imaju ugovore o radu na određeno i neodređeno.

Radnik.rs je pisao o slučajevima da se omladinske zadruge nalaze na istoj adresi i imaju iste direktore kao agencija za zapošljavanje, kao i o slučajevima korišćenja omladinskih zadruga u javnom sektoru zbog zabrane zapošljavanja. Najskorašnji slučaj je petogodišnje angažovanje lekara putem studentsko-omladinskih zadruga u Sportskom centru “Novi Beograd”.

Ministar rada Zoran Đorđević je rekao i da Ministarstvo još nije razmišljalo o izmenama i dopunama Zakona o radu.

“Planom je predviđeno da se ove godine formira radna grupa I da se krene u razmatranje zajedno sa Međunarodnom organizacijom rada I našim socijalnim partnerima. To treba da bude kompromis svih, a samo u cilju toga da imamo bolja prava radnika”, naveo je on.

Ovaj članak napisan je u okviru projekta “Izveštavanje o kršenjima radnih prava u saradnji sa radnicima” koji se realizije uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme. Stavovi izneti u ovom tekstu ne odražavaju stavove Međunarodnog centra Olof Palme. Odgovornost za informacije i stavove izražene u tekstu je u potpunosti na autoru teksta. Prenošenje teksta je dozvoljeno uz navođenje izvora Radnik.rs.