0 %

Inspekcija u “Konfekciji Lisca”: Zarade pojedinih zaposlenih niže od minimalne, ali nema nepravilnosti

5 komentara
  • 01

    Radnici ne ostvaruju norme zato sto je norma proizvoljno postavljena od strane poslodavaca, bez ikakvih predhodnih postovanja propisa izrada operacija (nepravilno izmereno vreme) i njihovog pravilnog grupisanja u tehnoloskom aktu (sabrano,odnosno ukupno vreme koje je optimalno potrebno za izradu jedanog kompletiranog uzorka). Iz teksta navoda poslodavca (tako je i kod svih ostalih) se vidi da je u pitanju cesta promena i izmena modela sto zahteva specijalne tehnoloske kadrove za odredjivanje pravilnog normativa rada pre predaje naloga predmeta rada u rukama radnika. Svaki radnik koji radi vise od 15 dana u firmi s predhodnim radnim iskustvim (bez iskustva 30 dana) postize normativ rada predvidjen za 8h. U suprotnom normativ od strane poslodavca jeste zloupotrebljen po osteti radnih mesta onih lica koja su zaposljena i neostvaruju navodni „normativ“. To i jeste problem koji traje vec godinama i ignorise se… S postovanjem: Draga Miladinovic -Inzenjer tehnologije iz oblasti tehnolosko inzenjerstvo – tekstilno inzenjerstvo

  • 02

    Papirološki nikada nema nepravilnosti. Obratiti se sudu ne vredi. Spor sam dobila za neisplaćene zarade, tuženi uložio žalbu i eto predmeta od 2012 na apelacionom sudu. Toliko o sudstvu.

  • 03

    Inspekcija rada ne može da naloži poslodavcima da izvrše isplatu do minimalca i slično (nije u skladu sa zakonom ) , to može samo sud , uz prethodnu veštačenje sudskog veštaka finansijske struke.

    Sudska praksa je takva da poštuje Mišljenje Ministarstva za rad,
    zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

    Prilog u produžetku takvog mišljenja novijeg datuma iz 2015 godine (gde je jasno sve definisano) gde nedvosmisleno piše da je moguća isplata zarade manje od minimalne zarade.

    U praksi se često član 107 i član 111 Zakona o rad meša što se to i sada čini.

    Član 111 definiše kada se u privrednom društvu odlukom uvede minimalna zarada (što znači da se svim zaposlenima u privrednom društvu umesto ugovorene zarade za određeni broj zakonom određeni broj meseci uz određene definisane razloge određuje da im je zarada jednaka minimalnoj zaradi) i tada može da se isplati manje od minimalne zarade ako je radni učinak manji od standardnog učinka.

    A članom 107 se definiše kada je zarada veća od minimalne zarade (pa bilo to i dinar ) i kada nije uvedena minimalna zarad u privrednom društvu.

    Iz natpisa se može zaključiti da se ovde radi o članu 107 Zakona o radu.

    ZARADE NA OSNOVU RADNOG UČINKA
    ZAPOSLENOG
    Zakon o radu
    član 107
    • Kada poslodavac, na osnovu unapred utvrđenih kriterijuma,
    utvrdi da je zaposleni ostvario manji ili veći učinak od
    standardnog, može zaposlenom da umanji, odnosno uveća
    osnovnu zaradu
    “Članom 107. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005,
    61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014 – dalje: Zakon), utvrđeno je
    da se osnovna zarada određuje na osnovu uslova utvrđenih Pravilnikom
    o organizaciji i sistematizaciji poslova, potrebnih za rad na
    poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena
    provedenog na radu. Radni učinak određuje na osnovu kvaliteta i
    obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim
    obavezama. Opštim aktom (kolektivni ugovor ili pravilnik o radu)
    utvrđuju se elementi za obračun i isplatu osnovne zarade i zarade
    po osnovu radnog učinka.
    Opštim aktom treba da budu jasno definisani elementi za obračun
    i isplatu osnovne zarade, elementi za utvrđivanje radnog učinka
    zaposlenog, elementi za umanjenje, odnosno uvećanje osnovne zarade
    po osnovu radnog učinka i procenat uvećanja, odnosno umanjenja
    po tom osnovu.
    Znači, osnovna zarada utvrđuje se na osnovu uslova propisanih
    Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova i vremena provedenog
    na radu. Po pravilu, osnovnom zaradom se izražava, odnosno
    vrednuje standardni radni učinak (prosečnog) zaposlenog na poslovima
    utvrđenim Pravilnikom.
    Prema tome, poslodavac može zaposlenom da umanji, odnosno
    uveća osnovnu zaradu u procentu propisanom opštim aktom ili ugovorom
    o radu, ako je na osnovu unapred utvrđenih kriterijuma, odnosno
    elemenata, utvrdio da je zaposleni ostvario manji, odnosno
    veći radni učinak od standardnog.”
    (Mišljenje Ministarstva za rad,
    zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja,
    `Sektor za rad, broj 011-00-663/2014-
    02 od 7.4.2015. godine)

  • 04

    Daleko bilo da ima nepravilnosti.
    Sve nepravilnosti u slobodnoj zoni babusnica na https://www.facebook.com/pobunasabotaza

  • 05

    Bilo bi dobro da se zakon jednako tumači u svim slučajevima i da ne može da se tumači paušalno.

Ostavite komentar