Predlog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu pred Skupštinom

Predlog novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu našao se početkom decembra u skupštinskoj proceduri i očekuje se njegovo usvajanje.

Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata (UGS) “Nezavisnost” tvrde da ključni predlozi koje su podneli nisu usvojeni na Socijalno-ekonomskom savetu, gde se o nacrtu zakona raspravljalo, i da je bez saglasnosti sindikata nacrt ovog zakona stigao pred poslanike Skupštine.

Kako zaposleni mogu da kontrolišu bezbednost i zdravlje na radu?

Kada je reč o uključivanju zaposlenih i sindikata u kontrolu bezbednosti i zdravlja na radu, inicijativa sindikata, prema rečima Duška Vukovića, potpredsednika Samostalnog sindikata Srbije, bila je uvođenje sindikalnih koordinatora.

„Više od dve godine postoji ta inicijativa“, kaže on.

Vera Kondić, viša savetnica za bezbednost i zdravlje na radu, zabranu i diskriminaciju i mobinga u UGS „Nezavisnost“, objašnjava da su sindikati tražili da se u novi zakon uključi da sindikati mogu da imenuju lice koje bi uz inspekciju rada vršilo nadzor bezbednosti i zdravlja na radu, ali da to lice nije inspektor I ne bi izricalo kazne.

“Sindikalni koordinator bi išao u pregled stanja bezbednosti zajedno sa inspektorom rada i naša ideja je da imamo aktivnu ulogu u tom sistemu jer zbog manjka inspektora rada možemo da ponudimo svoje resurse, ljude unutar sindikata koje mi stalno edukujemo. Smatramo da mi brže i lakše možemo da dođemo do informacija do kojih inspekcija ne može jer smo direktni predstavnici zaposlenih”, navodi ona.

Prema njihovim rečima, ovaj predlog nije prihvaćen, ali u predlogu zakona piše da „zaposleni imaju pravo da izaberu jednog ili više predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu“ što je već predviđeno postojećim zakonom. Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju Odbor za bezbednost i zdravlje na radu“. U predlogu zakona takođe piše da je poslodavac dužan da omogući „najmanje jednom predstavniku zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu“ odsustvo sa rada u trajanju od „najmanje pet časova rada mesečno“ radi obavljanja aktivnosti predstavnika zaposlenih.

Ovo rešenje postoji i u postojećem Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu i praktično je prepisan.

Vuković kaže da nije zadovoljan ovakvim zakonskim rešenjem jer je formiranje Odbora i predstavnika zaposlenih pravo za koje nije siguran da li može uvek da se ostvari.

„Tamo gde nema sindikata radnici teško mogu da formiraju taj odbor. Mi smo hteli da unesemo u zakon da obavežemo poslodavca da se formira taj odbor ili da se imenuje predstavnik zaposlenih, ali nije usvojeno“, kaže on.

Lekarski pregled – na pet godina

Predlogom zakona predviđena je obaveza poslodavca da zaposlenom na radnom mestu sa povećanim rizikom obezbedi lekarski pregled, kao i zaposlenom koji obavlja rad noću.

“Poslodavac je dužan da zaposlenog na njegov zahtev uputi na lekarski pregled koji odgovara rizicima na radnom mestu u redovnim intervalima, a najkasnije u roku od pet godina od prethodnog pregleda“, navodi se u predlogu zakona.

Vuković ovu odredbu smatra problematičnom navodeći da je predlog sindikata da se pregledi rade makar jednom u dve godine.

„Kod nas je identifikovano veoma malo profesionalnih bolesti jer nemamo kulturu redovnih pregleda i to se najčešće smatra bolestima koje nemaju veze sa uslovima rada. Kada je reč o profesionalnim oboljenjima, poslodavci bi trebalo da plaćaju neku štetu, osiguranje. Ovo je jedna sistemska greška“, tvrdi on.

U još uvek važećem zakonu nije predviđena obaveza poslodavca da omogući lekarski pregled u određenom intervalu.

Novi zakon, stare primedbe

Novim zakonom takođe sužen je opseg lica koja mogu obavljati poslove u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu, pa tako poslodavac u određenim sektorima, kao što je građevinarstvo, rudarstvo, prerađivačka industrija, itd, imenuje savetnika za bezbednost i zdravlje na radu koji je „naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka“. Saradnik za bezbednost i zdravlje na radu koga poslodavac imenuje „ukoliko sam ne obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu“ takođe mora biti tehničko-tehnološke struke. Dosadašnjim zakonom lica koja se bave bezbednošću i zdravljem na radu mogli su imati obrazovanje „u okviru obrazovno-naučnog polja tehničko-tehnoloških nauka, prirodno-matematičkih nauka ili medicinskih nauka“.

„Naša zabrinutost zbog ove odredbe je bila jer će ljudi koji su taj posao radili sa drugim zanimanjima, ostati bez posla. Ta naša primedba je uvažena u prelaznim i završnim odredbama, zakon nema retroaktivno dejstvo i ne mogu se posle izvesnog broja godina promeniti uslovi, a da ljudi u startu nisu bili upoznati sa tim. Onima koji imaju određena zanimanja koja nisu u skladu sa ovim zakonom će njihova prava biti priznata, a ostavlja se mogućnost onima koji imaju druga zanimanja da unaprede svoje znanje i dati su neki rokovi“, kaže Kondić.

Vuković i Kondić tvrde da zbog brojnih primedbi koje su reprezentativni sindikati Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granski sindikata (UGS) “Nezavisnost” imali, a koje nisu usvojene, na Socijalno-ekonomskom savetu Republike Srbije nije data saglasnost na ovaj predlog zakona koji je, ipak, prosleđen Skupštini na usvajanje. Početkom decembra je usvojen Zakon o agencijskom zapošljavanju za koji takođe sindikati i Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije nisu dali saglasnost.

Prema izveštaju Evropske komisije komisije za Srbiju za 2019. godinu, kao i prošle godine, ocenjeno je da je socijalni dijalog i dalje slab, a posebno kada je reč o uključivanju socijalnih partnera u oblastima javnih politika koje su relevantne za njih. Fondacija centar za Demokratiju je u svojoj publikaciji Radna prava su naša prava za 2019. godinu ocenila poglavlje Socijalni dijalog ocenom 2. U publikaciji je Vladi Republike Srbije i Ministarstvu rada između ostalog preporučeno da sprovodi analize efekata zakona u oblasti socijalnog dijaloga.

Radnik.rs je u junu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu koji je objavilo Ministarstvo za rad i da je tada, kako su tvrdili sagovornici našeg sajta, rad radne grupe koja je pisala nacrt Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu prekinut.

U 2019. godini u Srbiji je na radu poginulo 53 radnika većinom u građevinarstvu od kojih je trećina bila angažovana na crno. Ove, 2019. godine broj poginulih radnika na radu je manji, ali do sada nisu objavljeni tačni podaci o broju poginulih.

Tekst predloga Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu koji se nalazi na sajtu Narodne skupštine Srbije možete pročitati ovde.

 

Ovaj članak napisan je u okviru projekta “Izveštavanje o kršenjima radnih prava u saradnji sa radnicima” koji se realizije uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme. Stavovi izneti u ovom tekstu ne odražavaju stavove Međunarodnog centra Olof Palme. Odgovornost za informacije i stavove izražene u tekstu je u potpunosti na autoru teksta. Prenošenje teksta je dozvoljeno uz navođenje izvora Radnik.rs.

 

 

 

 

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial