Šta stoji iza “nelegalne obustave rada” u Pošti?

„Оtežano funkcionisanje poštanskog saobraćaja u prethodnim danima prouzrokovano je nezakonitom obustavama rada jednog manjeg dela zaposlenih”, navodi se u saopštenju Pošte Srbije koje su iz ovog preduzeća poslali portalu Radnik.rs umesto odgovora na pitanja o štrajku koji je u Pošti trenutno u toku.

Da bi obustava rada zaposlenih u Pošti van sindikata bila legalna i u skladu sa Zakonom o štrajku, neophodno je da odluku o stupanju u štrajk donese većina zaposlenih u Pošti koja ima preko 14.000 zaposlenih.

Kakav štrajk zakon dozvoljava?

Radnici Pošte Srbije su nakon protesta 2. decembra ove godine ispred Glavnog poštanskog centra u Beogradu započeli obustavu rada nezadovoljni zaradama koje se, kako tvrde, kreću oko 36.000 dinara u tehnologiji. Obustavu rada započeli su takozvani radnici u tehnologiji – radnici koji nose poštu (poštari), vozači, šalterski službenici i drugi.

Četiri dana kasnije predstavnici radnika pozvani su na pregovore u Vladi Srbije.

„U našem predlogu smo se odnosili na 14.400 ljudi, a to je povećanje plate za nas poštare i šalterske radnike od 100 evra“, rekao je Vladimir Đokić medijima, a Radnik.rs snimio uživo u pauzi pregovora 6. decembra.

Ipak, radnici su glasanjem ispred Glavnog poštanskog centra 8. decembra odlučili da ne prihvate predlog povećanja zarade koju su njihovi predstavnici dobili u Vladi tražeći da njihova zarada dostigne minimum 50.000 dinara.

Nakon odbijanja predloga, Pošta Srbije uputila je više saopštenja medijima.

U jednom od saopštenja Pošta podseća da je na radnoj grupi u Vladi radnicima bilo, između ostalog, ponuđeno povećavanje ukupne mase zarada od 10 odsto“, očekivano prosečno povećanje zarade za sve zaposlene na tehnološkim poslovima (oko 12.500 zaposlenih) za oko 13,1 odsto, počev od zarade za januar 2020. godine, predlog vladi za zapošljavanje na neodređeno vreme još 100 zaposlenih na tehnološkim poslovima do aprila 2020. godine, raspodela sredstava iz dobiti Pošte i drugo, ali da su radnici odbili taj predlog.

„Podsećamo zaposlene na doslednu primenu Zakona o radu i odredaba Kolektivnog ugovora za javno preduzeće Pošta Srbije, kao i Odluke o obezbeđivanju procesa rada u uslovima otežanog funkcionisanja“, piše u tom saopštenju od 9. decembra.

Radnik.rs uputio je pitanja Pošti Srbije, između ostalog, da li se radna grupa raspušta nakon odbijanja predloga Vlade i koji je naredni korak u pregovaranju o ovom slučaju.

Umesto odgovora, portalu Radnik.rs poslato je saopštenje u kome se spominje se da se u Pošti odvija „nezakonita obustava rada“.

Skup radnika ispred Glavnog poštanskog centra Zemun 2.12.2019. godine

Zakon o štrajku naime predviđa da „odluku o stupanju u štrajk i štrajk upozorenja kod poslodavca donosi organ sindikata određen opštim aktom sindikata ili većina zaposlenih“. Budući da štrajk u Pošti organizuju radnici koji nisu članovi sindikata, prema ovoj zakonskoj odredbi, trebalo bi da ih bude više od 50% zaposlenih u ovom preduzeću kako bi ovaj glavni uslov za zakonski štrajk ispunili

„Zakon o štrajku je jedan od najstarijih zakona koji se nije menjao. Zakon o štrajku je prema mom mišljenju faktički napravljen na način da je obesmilio štrajk. To da je potrebna većina za štrajk, to nema šanse da se dogodi bilo gde, nemoguće je. Nema šanse nigde u svetu bez organizacije pola radnika da se organizuje, jedino ako preduzeće ima 50 radnika, pa da se pola dogovori. Ja ne znam ni 20% zaposlenih u Pošti da bih mogao da ih organizujem“, navodi jedan od radnika koi učestvuje u obustavi Vladimir Đokić.

On dalje kaže da su se radnici sami organizovali jer su „s razlogom razočarani u sindikate“ kojima Zakon o štrajku daje prednost kada je reč o organizaciji štrajka. Naime, prema gorenavedenoj odredbi zakona, sindikat može organizovati štrajk legalno bez obzira na to koliko članova ima.

Ono što je, prema Zakonu o štrajku, još jedan uslov koji radnici Pošte moraju da ispune da bi zakonito štrajkovali  je minimum procesa rada. Zakonom je, naime, propisano da poštanske usluge spadaju u delatnosti od javnog interesa i da zaposleni koji štrajkuju moraju da obezbede minimum rada kako bi se obezbedila „sigurnost ljudi i imovine“ ili je „nezamenljiv uslov života i rada građana ili rada drugog preduzeća“.

Đokić smatra da minimum procesa rada obesmišljava štrajk u Pošti i da su radnici poštujući tu odredbu štrajkom uspeli tri puta da dobiju tek „neke sitnice“.

„Na primer, ja radim kao poštar. Kada je minimum procesa rada, to znači da možemo da štrajkujemo utorkom i četvrtkom. Evo kako to izgleda: ti dođeš u ponedeljak, radiš, ponedeljkom ima najviše pošte, nedeljom pošta ne radi, subotom ne rade poštari, ali rade šalteri nekih pošta. Sve te pošiljke koje se primaju u petak i u subotu dolaze u ponedeljak na dostavu.

U utorak dolaziš kada si već taj materijal očistio, taj materijal od utorka stoji, ti sediš na svom radnom mestu puno radno vreme, odbijaju ti tu dnevnicu. Faktički ti u sredu dolaziš na materijal od dva dana jer ti se prethodni dan skupio, počistiš jer se vrše pritisci da preporučene pošiljke ne smeju da stoje za naredni dan zbog rokova. U četvrtak ponovo štrajkuješ na svom radnom mestu.

Onda u petak ponovo čistiš sve, onda u tih mesec dana da računamo da je četiri nedelje, ti si izgubio osam dnevnica, pošta je odneta sva, negde je bio jedan dan zakašnjenja. Ti si praktično odradio celu nedelju, oni su ti uzeli dve dnevnice i štrajkovao, a to Poštu nije briga za to ni jedan posto“, objašnjava Đokić.

U odluci o obezbeđivanju pocesa rada u JP „Pošta Srbije“, Beograd tokom otežanog funkcionisanja poštanskog saobraćaja  koja je donesena  9.12.2019. od strane Mire Petrović , VD direktora JP „Pošte Srbije“ i koja se nalazi na sajtu Vlade Republike Srbije navodi sledeće:

„Redovna pismonosna dostava na užem dostavnom području vrši se najmanje svaki drugi radni dan (ponedeljak, sreda, petak), a na širem i najširem dostavnom području najmanje jednom nedeljno.

Pošte određene za rad nedeljom i državnim praznicima rade od 8 do 18 časova sa najmanje jednom trećinom šaltera od ukupnog broja šaltera predviđenih organizacijom rada pošte.

Pošte van reda i pošte u rangu od prvog do četvrtog reda, osim pošta navedenih u podtački 2. ove tačke, rade radnim danom i subotom sa korisnicima poštanskih usluga najamnje u vremenu od 10 do 17 časova, u punom kapacitetu šaltera, a pošte od petog do osmog reda koje imaju dostavu, rade sa korisnicima poštanskih usluga najamanje u vremenu od 9 do 12 časova,  u punom kapacitetu šaltera, u danima predviđenim za rad pošte.“

Reljanović: Minimum procesa rada otupljuje štrajk

Naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo dr Mario Reljanović kaže da je aktuelni Zakon o štrajku donet 1996. godine pod uticajem masovnih štrajkova sa kraja 1980ih i sa početka 1990ih.

„Kada imamo štrajk u nekoj ozbiljnoj kompaniji gde je potreban minimum procesa rada ovaj zakon je u potpunosti nefunkcionalan jer daje prevelika ovlašćenja poslodavcu i veliki broj pitanja nije lepo definisan. Svi (kasniji) nacrti zakona o štrajku su se lomili na minimumu procesa rada, ko odlučuje o minimumu procesa rada i ko može da radi u minimumu procesa rada. To su suštinske stvari jer one otupljuju štrajk“, navodi Reljanović.

Radnik.rs pisao je 2018. godine o Nacrtu zakona o štrajku koji je predložilo Ministarstvo za rad, ali koji ni do danas nije usvojen.

Reljanović navodi da je u tom nacrtu zakona koji je prošle godine povučen bila prepisana odredba iz trenutnog zakona da štrajk može da organizuje samo sindikat i samo većina zaposlenih

„To je neshvatljivo. Ako reprezentativni sindikat može da ima 15% zaposlenih, a ti od zaposlenih tražiš da bude 50% zaposlenih u štrajku“, ističe on.

U oktobru 2019. godine predstavnici Ministarstva rada su najavili novi Zakon o štrajku prema kome će se minimum procesa rada određivati kolektivnim ugovorom između poslodavca i reprezentativnih sindikata. Nije poznato kada će novi Zakon o štrajku biti usvojen niti kako izgleda konačan nacrt Zakona.

 

Ovaj članak napisan je u okviru projekta “Izveštavanje o kršenjima radnih prava u saradnji sa radnicima” koji se realizije uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme. Stavovi izneti u ovom tekstu ne odražavaju stavove Međunarodnog centra Olof Palme. Odgovornost za informacije i stavove izražene u tekstu je u potpunosti na autoru teksta. Prenošenje teksta je dozvoljeno uz navođenje izvora Radnik.rs.

 

2 Comments

  1. goran

    Jel ovo Vladin sajt.

    Reply
    1. Sonja Gočanin

      Poštovani,

      Nije. Ovo je portal koji vodi novinarski tim okuplen u udruženju “Radnik”.

      Pozdrav

      Reply

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial