Prekršajni postupak protiv JKP “Čistoća” u Kraljevu nakon pogibije radnika

Do povrede na radu došlo je „usled nepažnje zaposlenog“, navedeno je u zapisniku inspekcije rada kao mišljenje inspektora povodom slučaja smrti radnika “Čistoće” u Kraljevu u septembru 2019. godine.

Ovaj zapisnik dostavilo je Ministarstvo za rad portalu Radnik, na zahtev Poverenika za informacije od javnog značaja, sa zakašnjenjem od godinu dana, u decembru 2020. godine.

U zapisniku se navodi i da je smrtno stradali radnik bio „osposobljen za bezbedan i zdrav rad teoretski i praktično“, ali istovremeno preduzeće nije donelo Program osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, zbog čega je inspekcija podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Zapisnik inspekcije: osposobljavanje za bezbedan rad bez programa osposobljavanja

Prema navodima iz zapisnika, radnik (ime je u zapisniku zaštićeno) obavljao je 9. septembra 2019. poslove „na održavanju i čišćenju spomen parka Kraljevački oktobar“. Do povrede je, kako piše, došlo tako što se radnik „samoinicijativno popeo na traktorsku prikolicu.. kako bi rasporedio sakupljenu travu (seno) i sabio je gaženjem“.

„Izgubio je ravnotežu i pao na tlo (travnjak) sa visine od 1.5 metara pri čemu je zadobio povredu raseklinu ispod levog oka“, navodi se u zapisniku.

Trinaest dana kasnije, 22. septembra radnik je od povrede preminuo.

Kako se u zapisniku ističe, prema Aktu o proceni rizika koje je donelo preduzeće, radno mesto radnika na održavanju zelenih površina nije sa povećanim rizikom. Radnik je u momentu nastanka povrede koristio sredstva i opremu lične zaštite.

Takođe, radnik je, prema zapisniku, na dan stupanja na rad „osposobljen za bezbedan i zdrav rad teoretski i praktično“ u skladu sa Aktom o proceni rizika.

Ipak, u zapisniku inspekcije se navodi da „Čistoća“ nije donela Program osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad „na osnovu kog su preduzete Zakonom utvrđene mere“.

Radnik.rs uputio je pitanja JKP „Čistoća“ da li je Program osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad donet, kao i da li je u vezi sa ovim slučajem inspekcija rada podnosila prekršajne ili krivične prijave.

Iz JKP „Čistoća“ u odgovoru tvrde da je spomenuti program donet 30.9.2019, istog datuma kada je, prema zapisniku, inspekcija donela rešenje kojim nalaže preduzeću da program donese.

Takođe, u odgovoru navode da istog dana inspekcija podnela Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv preduzeća i da je postupak u toku.

Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad poslodavac obavlja teorijski i praktično, u skladu sa programom osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad koji donosi poslodavac, navodi se u Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu.

Ono što je iz samog zapisnika ostalo nejasno je da li se i kako radnici mogu osposobljavati za bezbedan i zdrav rad bez programa osposobljavanja, kako je navedeno u zakonu.

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu predviđa kaznu od 800.000 do 1.000.000 dinara ukoliko poslodavac „ne izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad“, ali u kaznenim odredbama nije navedena kazna za poslodavca koji nije doneo Program osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad.

Radnik.rs pratiće ishod prekršajnog postupka u ovom slučaju.

Ono što je takođe primetno u ovom slučaju je da je inspekcija rada nadzor zbog povrede na radu vršila tek dan nakon što je radnik preminuo, 23. septembra iako je, prema navodima iz zapisnika, povreda prijavljena 10. septembra, trinaest dana ranije.

Rad na privremeno-povremenim poslovima

Ovaj slučaj smrtne povrede na radu privukao je 2019. pažnju medija, između ostalog, i jer je stradali radnik radio na privremeno-povremenim poslovima u preduzeću, u okviru programa javnih radova „Živimo lepše“ koji se sprovodio u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Cilj programa je bio radno angažovanje nezaposlenih sa evidencije Nacionalne službe.

Iz „Čistoće“ su 2019, odgovarajući na pitanja portala Radnik.rs, naveli da je zarada stradalog radnika po ugovoru iznosila 22.000 dinara u neto iznosu. Inače, institut minimalne zarade se primenjuje samo na ugovore o radu, a ne važi za ugovore van radnog odnosa kakav je ugovor o privremenim i povremenim poslovima.

Takođe, iz preduzeća su naveli da i lica angažovana po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima uživaju prava na bezbednost i zdravlje na radu i pravo na naknadu štete po osnovu povrede „ali ne u skladu sa Zakonom o radu, već po osnovu Zakona o obligacionim odnosima i Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu“.

Mediji su 2019. pisali o ovom slučaju navodeći da je stradali radnik dobio otkaz u preduzeću prvog dana lečenja.

Iz „Čistoće“ su ovu odluku za Radnik.rs objasnili činjenicom da je radnik bio angažovan po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima.

„Lica angažovana radi obavljanja privremenih i povremenih poslova nemaju pravo na odsustvovanje sa rada zbog privremene sprečenosti za rad“, navodi se u odgovoru preduzeća.

Dostavljanje zapisnika po nalogu Poverenika za informacije od javnog značaja

Radnik.rs podneo je zahtev za dostavljanje zapisnika inspekcije rada o slučaju pogibije ovog radnika još u novembru 2019, ali je Ministarstvo za rad odbilo ovaj zahtev sa obrazloženjem da su inspektori rada „podneli zahtev za pokretanje sudskog postupka.. tako da u ovom trenutku Inspektorat za rad nije u mogućnosti da udovolji Vašem zahtevu“.

Zapisnik je portalu Radnik.rs po nalogu Poverenika za informacije od javnog značaja dostavljen u decembru 2020. godine.

Ministarstvo je, inače, 2019. godine odbilo pet zahteva koje je podneo Radnik.rs, a kojima traži dostavljanje izveštaja o inspekcijskom nadzoru za četiri slučajeva pogibija na radu i jedan slučaj teške povrede na radu.

Portalu Radnik.rs je, nakon žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja, dostavljen i zapisnik o inspekcijskom nadzoru nakon pogibije radnika na gradilištu u Kneza Miloša u centru Beograda u avgustu 2018. godine.

Ovaj članak napisan je u okviru projekta “Izveštavanje o kršenjima radnih prava u pisanom i video formatu” koji se realizije uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme. Stavovi izneti u ovom tekstu ne odražavaju stavove Međunarodnog centra Olof Palme. Odgovornost za informacije i stavove izražene u tekstu je u potpunosti na autoru teksta. Prenošenje teksta je dozvoljeno uz navođenje izvora Radnik.rs.

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial