Poslodavci u Srbiji nisu dužni da radnicima isplaćuju zaradu na tekući račun, već platu mogu da isplate i “na ruke”, na ovaj način radnik nema pisani dokaz o tome koliki iznos zarade je uplaćen i da li je uopšte uplaćen.

Isplata zarade “na ruke” zabranjena je u susednoj Hrvatskoj.

“Plata niža od minimalne na ruke”

Radnica pekare, koja je tražila da zaštitimo njen identitet, obratila se portalu Radnik.rs jer joj poslodavac čitavu zaradu isplaćuje „na ruke“.

„Plata koju dobijamo je od 15.000-20.000 dinara, ona je ispod zakonskog minimuma, a poslodavac odbija da je isplati na naše račune, već samo ,na ruke’ “, kaže ona.

Ona navodi da se obraćala inspekciji rada u vezi sa ovim problemom, ali da nije dobila nikakav odgovor.

Portal Radnik.rs uputio je pitanja Ministarstvu za rad u vezi sa inspekcijskim nadzorom koji je sproveden po prijavi ove radnice. Iz inspekcije rada, koja radi u okviru Ministarstva za rad, naveli su da su nakon sprovedenog nadzora naložili poslodavcu da zaposlenima dostavi dokaz o isplati zarade, što je poslodavac i učinio.

Radnica navodi da je, nakon nadzora inspekcije, poslodavac radnicima kao dokaz isplate zarade zaista dao priznanice na kojima ne piše iznos plate, a koje su radnici potpisivali. Zarada se, kako kaže, i dalje isplaćuje „na ruke“ i niža je od zakonski utvrđene minimalne zarade za puno radno vreme (minimalna zarada trenutno iznosi oko 26.312 dinara).

Isplata zarade „na ruke“ je zakonita

Portal Radnik.rs uputio je pitanje Ministarstvu za rad da li je zakonito isplaćivati platu „na ruke“ imajući u vidu da isplata plate u koverti ne obezbeđuje trag, dokaz o iznosu uplaćene zarade. Kada se zarada isplaćuje preko računa, radnik/ca ima dokaz o tome koliko je novca isplaćeno i taj dokaz može da koristi na sudu.

Iz Ministarstva za rad navode da Zakonom o radu nije utvrđeno da li se zarada zaposlenom može isplatiti „na ruke“ ili je obaveza poslodavca da istu uplati na tekući račun.

„Smatramo da nema smetnji da se nakon uplate poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zaposlenom isplati zarada bez poreza i doprinosa u neto iznosu ,na ruke’ i tom prilikom dostavi i Obračun zarade, odnosno naknade zarade koji predstavlja izvršnu ispravu. Prilikom isplate zarade ,na ruke’ i prijema Obračuna zarade i naknade zarade, zaposleni bi trebalo da se potpiše da bi poslodavac imao dokaz da je izvršio isplatu zarade, s obzirom da se ista ne isplaćuje preko tekućeg računa“, piše u odgovoru Ministarstva za rad.

U odgovoru Ministarstva za rad je navedeno i da zaposleni ima pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost obračuna zarade, bez obzira na koji je način izvršena isplata.

Međutim, problematično je to što je omogućavanjem isplate plate „na ruke“ radniku oduzet dokaz o uplaćenom iznosu zarade. Ukoliko poslodavac isplaćuje „na ruke“ nižu zaradu od minimalne po ugovoru o radu, što je nezakonito, radnik nema načina da to dokaže dokumentacijom. Jedini dokaz o isplati plate je u ovom slučaju obračun zarade koji su radnici dužni da potpišu, često i kada je obračun fiktivan, odnosno kada je u njemu naveden netačan, viši iznos zarade u odnosu na onaj koji dobija „na ruke“.

Zabranjeno isplaćivanje zarade „na ruke“ u Hrvatskoj

Dok u Srbiji pitanje isplate plate „na ruke“ nije regulusano, u susednoj Hrvatskoj je zabranjeno. Radnik.rs se ovim povodom obratio Ministarstvu finansija Hrvatske i na adresu dva sindikata u Hrvatskoj.

„Plata (u Hrvatskoj) se mora isplatiti na tekući račun radnika radi kontrole doprinosa (zdravstveno i penziono osiguranje i drugi nameti), radi kontrole naplate poreza i radi toga da se mogu vršiti izvršenja, prinudne naplate“, navodi u odgovoru Siniša Miličić, predsednik Regionalnog industrijskog sindikata.

Miličić kaže da je to pitanje uređeno „Pravilnikom o porezu na dohodak“ i „Pravilnikom o sadržaju obračuna plaće, naknade plaće ili otpremnine“.

„Eventualna isplata plate „na ruke“ ni u kom slučaju nije dopuštena“, potvrđuje i Gordana Palajša iz Saveza samostalnih sindikata Hrvatske.

Ona navodi da je ova obaveza u Hrvatskoj uvedena 2013. godine radi naplate doprinosa.

„U vreme donošenja takvog uređenja bio je veliki broj poslodavaca koji nisu uplaćivali doprinose za penziono (koje se isplaćuje iz plate) i zdravstveno osiguranje (koji se plaća na platu) čime su uticali na visinu buduće penzije tih radnika i na funkcionisanje zdravstva“, dodaje Palajša.

Iz Ministarstva finansija Hrvatske do kraja rada na ovom članku nisu odgovorili na pitanja Radnik.rs.