Radnici mogu biti članovi više sindikata, ali se prilikom utvrđivanja reprezentativnosti sindikata računa da su članovi samo onog sindikata u koji su najskorije učlanjeni, čime je zakon otvorio prostor za međusindikalne obračune i manipulaciju.
Tako je sindikat Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP) u Beogradu „Nezavisnost“ prestao da bude reprezentativan i ne može da pregovara o pravima radnika u preduzeću iako im dovoljan broj radnika plaća članarinu.
Duple pristupnice
Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP) Beograd ima oko 25 sindikata. Do nedavno, tri sindikata su bila reprezentativna, odnosno imali su učlanjenih bar 15% zaposlenih u preduzeću: Samostalni sindikat, sindikat „Nezavisnost“ i Sindikat radnika zaposlenih u GSP-u.
Na zahtev Strukovnog sindikata vozača i radnika održavanja GSP-a, prošlog meseca je preispitivana reprezentativnost sindikata „Nezavisnost“, odnosno prebrojavane su pristupnice članova kako bi se utvrdilo da li je više od 15% radnika GSP-a učlanjeno u ovaj sindikat. Utvrđeno je da „Nezavisnost“ nema dovoljan broj članova – da ima ukupno 748 članova, a da je potreban broj 844.
Predsednik „Nezavisnosti“ u GSP-u Beograd Dejan Danojlić tvrdi da je Samostalni sindikat na prevaru prikazao oko 200 članova „Nezavisnosti“ kao svoje članove.
„Zvali su ljude koji su članovi Samostalnog sindikata po deset i više godina da ponovo potpišu pristupnice jer su navodno zagubili stare. Ti članovi su i naši članovi. Neko je dostavio Samostalnom sindikatu spiskove na kojima se vidi ko su dupli članovi u oba sindikata. Tako je ispalo da su se ti ljudi dan ili dva pre utvrđivanja reprezentativnosti našeg sindikata učlanili u drugi i mi nismo imali potreban broj članova“, kaže Danojlić.
Naime, u Zakonu o radu piše da prilikom utvrđivanja reprezentativnosti sindikata na osnovu broja članova „prioritet ima poslednja potpisana pristupnica sindikatu“. To znači da kada se utvrđuje reprezentativnost, sindikati ne mogu da računaju na članstvo radnika koji su se učlanili kasnije u neki drugi sindikat, iako i jednom i drugom sindikatu plaćaju članarinu.
Danojlić ističe da im komisija za proveru reprezenativnosti nije dostavila dokumentaciju u kojoj je obrazloženo zašto im nije uračunato oko 200 članova.
„U rešenju piše da je sastavni deo rešenja tabela sa pristupnicama, imenima članova u tabeli kojima nije priznato da su naši članovi. Kada sam tražio usmeno da mi se dostavi taj spisak, rečeno mi je da ne može da se dostavi zbog zaštite podataka o ličnosti. Podneli smo primedbu GSP-u. Do dana današnjeg nismo dobili tu tabelu koju smo tražili u kojoj je navedeno koja pristupnica je priznata, a koja nije. Sad smo pokrenuli i upravni spor protiv rešenja komisije“, ističe Danojlić.
Radno mesto – predsednik sindikata
Po Zakonu o radu reprezentativni sindikat, između ostalog, ima ovlašćenje da pregovara o kolektivnom ugovoru zaposlenih i poslodavca, a predsednik reprezentativnog sindikata ima najmanje 40 radnih sati (nedelju dana) plaćenog odsustva mesečno za obavljanje sindikalne funkcije.
Kolektivnim ugovorom koji su potpisali sindikati i GSP, predsednicima sindikata je omogućeno plaćeno puno radno vreme da rade u sindikatu. Ovaj kolektivni ugovor takođe predviđa da pored predsednika, sindikat može imati i druge predstavnike koji će biti plaćeni da se samo bave sindikalnim aktivnostima.
Zoran Antić, predsednik Samostalnog sindikata GSP-a, potvrđuje da je članstvo jednog radnika u više sindikata uobičajeno u GSP-u i negira da je bilo ikakvih manipulacija sa pristupnicama pri proveri reprezentativnosti sindikata „Nezavisnost“ u GSP-u.
„Samostalni sindikat GSP sada ima oko 2.900 članova, od tog broja 1.000 članova je još u nekom sindikatu. To se dogodilo sa „Nezavisnošću“ sada, od tih 900 pristupnica koje su podneli, njihovih je možda samo 600-700, a onih drugih 200 su i u drugom sindikatu. Po zakonu, ako ti članovi imaju mlađe pristupnice u drugom sindikatu se računaju kao članovi tog sindikata, a ne „Nezavisnosti“. Sve više ljudi se učlanjuje kod nas, tako da mogu da tvrde šta hoće“, navodi Antić.
Utvrđivanje reprezentativnosti u pravom trenutku
Zoran Antić iz Samostalnog sindikata tvrdi da je sindikat koji je tražio utvrđivanje reprezentativnosti sindikata „Nezavisnost“ to verovatno uradio u dogovoru sa predstavnicima „Nezavisnosti“.
„Predsednik strukovnog sindikata je istovremeno bio i poverenik Sindikata „Nezavisnost“ za jedan pogon u GSP. On je u toj nekoj duploj ulozi podneo zahtev za reprezentativnost i onda je cela ta zakonska procedura pokrenuta. Hteli su nešto da potvrde u šta nisu bili sigurni“, navodi on.
Trenutni Zakon o radu navodi da se jednom utvrđena reprezentativnost sindikata ne može dovoditi u pitanje naredne tri godine. Kada istekne tri godine, sindikati mogu dogovoriti sa drugim „partnerskim“ sindikatima da traže preispitivanje njihove reprezentativnosti u trenutku kada imaju najviše članova, pa su onda ponovo tri godine „zaštićeni“ od ispitivanja broja članova.
Važeći kolektivni ugovor GSP-a „Beograd“ ističe u februaru 2018. godine, a samo reprezentativni sindikati imaju pravo da pregovaraju u ime radnika o novom kolektivnom ugovoru, a to su trenutno samo Sindikat radnika zaposlenih u GSP-u i Samostalni sindikat.
U ovom slučaju umesto da se omogući učešće više sindikata u pregovaranju o kolektivnim pravima, Zakon o radu je smanjio broj učesnika u pregovorima. Ako su radnici odlučili da budu članovi više sindikata i plaćaju članarine svim sindikatima, zakon bi to trebalo da uvaži. Umesto toga, zakon je otvorio prostor za spletke i borbe oko datuma pristupnice.
Skorašnji komentari