Inspekcija rada u Beogradu primila je tokom 2020. i 2021. godine 50 zahteva da se izvrši inspekcijski nadzor na “Megatrend univerzitetu” zbog neisplaćenih zarada, navode iz Ministarstva za rad za Radnik.rs.

Iz tog ministarstva takođe kažu da su naložili uklanjanje nepravilnosti, ali u odgovoru nije navedeno da li je inspekcija podnela prekršajnu ili krivičnu prijavu protiv poslodavca.

Žalbe zbog neisplaćenih plata

Više radnika obratilo se prethodnih meseci portalu Radnik.rs tvrdeći da im “Megatrend univerzitet” nije isplatio više zarada ili da zarade kasne više meseci.

Takođe, radnici tvrde da poslodavac ne izdaje obračune zarada, kao i da im nisu uplaćeni doprinosi za penziono i zdravstveno osiguranje.

Sličnu prijavu Radnik.rs dobio je i prošle godine kada je jedan od radnika tvrdio da mu nije isplaćeno više zarada tokom 2019. godine i da je to prijavio inspekciji rada.

Radnik.rs se povodom ovog problema obratio Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Iz ove institucije su 16. septembra odgovorili da je “u 2020. godini primljen 21 zahtev za vršenje nadzora kod poslodavca Megatrend univerzitet i fakulteta u sastavu ovog univerziteta, a u 2021. godini primljeno je do danas 29 zahteva”.

Prema navodima Ministarstva, ovo se odnosi na neisplaćene plate od avgusta 2020.

U odgovoru se navodi da su nadzori po zahtevima radnika izvršeni i da su inspektori “rešenjima naložili otklanjanje utvrđenih nedostataka, odnosno sačinjavanje obračuna zarada i dostavljanje obračuna zaposlenima”.

Međutim, kako se navodi, na rešenja inspektora podneto je više žalbi “od strane Megatrend univerziteta, Fakulteta za poslovne studije, Fakulteta za umetnost i dizajn, Fakulteta za civilno vazduhoplovstvo, Geoekonomskog fakulteta i Pravnog fakulteta (svi u sastavu Megatrend univerziteta)”.

“Drugostepeni organ je odbio, kao neosnovane, žalbe: Megatrend univerziteta, Fakulteta za umetniost i dizajn i Fakulteta za civilno vazduhoplovstvo. Po ostalim žalbama drugostepeni upravni postupak je u toku”, piše u odgovoru.

Radnik.rs nije dobio odgovor Univerziteta Megatrend u vezi sa ovim slučajem. Reč je o privatnom univerzitetu u Beogradu koji čine 12 fakulteta.

Iz Ministarstva za rad napominju da nisu nadležni da kontrolišu isplatu doprinosa radnicima, već da je to u nadležnosti Poreske uprave.

Radnik.rs je, naime, pisao da su za kršenje prava radnika nadležne tri institucije: inspekcija rada u okviru Ministarstva za rad nadležna je za većinu slučajeva kršenja radnih prava. Ipak, ukoliko radnik/ca saznaje da poslodavac nije uplaćivao doprinose za obavezno socijalno osiguranje, ovaj slučaj je u nadležnosti Poreske uprave.

Takođe, ukoliko radnik radi u firmi koja nije registrovana u Agenciji za privredne registre, rad ovakve „firme“ se prijavljuje tržišnoj inspekciji, koja radi u okviru Ministarstva trgovine.

Prekršajna i(li) krivična prijava?

U odgovoru Ministarstva za rad nije navedeno da li je u vezi sa ovim slučajem podneta prekršajna ili krivična prijava.

Novčana kazna za neisplaćivanje zarade do kraja meseca za prethodni mesec, prema Zakonu o radu, iznosi od 800.000 do 2.000.000 dinara. Ipak, sud može da odredi nižu kaznu od zakonom propisane.

Radnik.rs je tako 2017. pisao da je Prekršajni apelacioni sud u Novom Sadu kaznio firmu za obezbeđenje Inex Plus kaznom od 100.000 dinara jer je imala neprijavljenog radnika, a ova “vaspitna” kazna je osam puta manja od minimalne kazne predviđene Zakonom o radu.

Ipak, prateći ovaj slučaj 2017. Radnik.rs je tada dobio informaciju da je inspektor rada podneo krivičnu prijavu protiv odgovornog lica u „Inex Plus“ jer je odbio da radniku dostavi obračun zarade na osnovu kog može da naplati dug od ove firme.

Inače, prema Krivičnom zakoniku, poslodavac se kažnjava novčano ili zatvorom do dve godine ako se “svesno ne pridržava zakona ili drugih propisa, kolektivnih ugovora i drugih opštih akata o pravima po osnovu rada” i time uskrati ili ograniči prava radnika.

Radnik.rs je pisao o više slučajeva kada poslodavci u dužem vremenskom periodu ne isplaćuju zarade ili konstantno kasne sa isplatom. U ovim slučajevima inspekcija rada uglavnom podnosi prekršajne, ali ne i krivične prijave, kao u prošlogodišnjem slučaju kompanije “Rafinerija nafte” AD u Beogradu.

Zašto su obračuni zarade važni?

“Obračun zarada je izvršna isprava po kojoj zaposleni mogu da pokrenu izvršni postupak pred nadležnim sudom radi naplate dospelih potraživanja”, navode iz Ministarstva za rad u odgovoru portalu Radnik.rs.

To bi značilo da radnici mogu uz pomoć izvršitelja da naplate neisplaćenu zaradu, ali moraju da imaju obračun za plate koje nisu isplaćene.

Poslodavac je, inače, prema Zakonu o radu, dužan da prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun.

Takođe, prema zakonu, dužan je da zaposlenom dostavi obračun i za mesec za koji nije izvršio isplatu zarade najkasnije do kraja meseca za prethodni mesec.

Uz ovaj obračun, kako piše u zakonu, poslodavac je dužan da zaposlenom da i obaveštenje da isplata zarade nije izvršena i razloge zbog kojih nije izvršena isplata.

Kazna za nedostavljanje obračuna zarada takođe je novčana, od 800.000 do 2.000.000 dinara, ali kao i kod drugih kazni, ona može na osnovu odluke suda biti niža. U nekim slučajevima poslodavac ne dobije nikakvu kaznu ako prekršajni postupak zastari, kao u slučaju kragujevačkog Kliničkog centra o kom je Radnik.rs pisao ove godine.

Radnici kojima nije isplaćena zarada trebalo bi da se obrate inspekciji rada i da posebno prijave da im poslodavac nije izdao obračune.