Inspekcija rada nije primila nijednu prijavu zaposlenih koja se odnosi na kašnjenje isplate plate za mesec april jer je rok za isplatu iste 30. maj, navode iz Ministarstva za rad za Radnik.rs.

Za razliku od Ministarstva, portal Radnik.rs primio je više prijava radnika da im poslodavci nisu isplatili zaradu za mart ili april ili su isplatili samo deo zarade čekajući da im država uplati direktnu pomoć za koju su se prijavili. Iako je država, prema navodima Ministarstva finansija, 7. maja počela sa uplatom pomoći poslodavcima, problem kašnjenja zarada može se nastaviti jer su poslodavci u zaostatku sa isplatom.

Radnik: „Deo zarade – kad uplati država“

Zaposleni u firmi „IMD Metal Co“ iz Beograda anonimno je portalu Radnik.rs prijavio da mu je poslodavac isplatio deo zarade za mart sa obećanjem da će ostatak zarade (oko 30.000 dinara) isplatiti onda kada država uplati obećanu direktnu pomoć u iznosu minimalne zarade za zaposlene.

Naime, poslodavci u privatnom sektoru su u skladu sa „Uredbom o o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19“ mogli da apliciraju za direktnu pomoć države za mart, april i maj u iznosu mininalne neto zarade koja trenutno iznosi oko 31.000 dinara.

U skladu sa ovom uredbom, poslodavac je mogao da konkuriše za ova sredstva ako nije smanjivao broj zaposlenih za više od 10% „ne računajući zaposlene koji su zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u periodu od 15. marta 2020. godine pa do dana stupanja na snagu (10. april)“. Takođe, sredstva mogu biti iskorišćena samo za zarade i naknade zarade.

Međutim, iz teksta uredbe ne može se jasno zaključiti da li pomoć države poslodavci koriste za plate za mesece mart, april i maj ili za naredne mesece, odnosno onda kada sredstva budu uplaćena poslodavcu.

Radnik.rs uputio je pitanja kompaniji „IMD Metal Co“ da li su plate zaposlenima umanjene (za iznos minimalne zarade) sa planom da se taj deo zarade isplati kada kompanija dobije direktnu pomoć države i da li je to u skladu sa spomenutom uredbom.

Iz ove firme stigao je dvosmislen odgovor u kom se navodi da plate za mart nisu umanjene.

„Poslodavac se opredelio da iskoristi fiskalne pogodnosti u vidu direktnih davanja za mesece mart, april i maj 2020. godine. Obzirom da se sredstva direktnih davanja mogu iskoristiti isključivo za isplatu zarada i naknade zarada zaposlenima, to će deo zarade koji je predviđen programom mera Vlade Republike Srbije biti isplaćen u momentu kada na namenski račun poslodavca budu uplaćena sredstva, što je u potpunosti u skladu sa Uredbom Vlade“, navodi se u odgovoru.

Na dodatno pitanje Radnik.rs da li to znači da će se deo zarada za mart isplatiti kasnije, kada sredstva budu uplaćena, nismo dobili odgovor.

U međuvremenu, a u skladu sa objavom Ministarstva finansija koje je donelo spomenutu uredbu, sredstva su uplaćena na račune poslodavaca.

Radnik koji je našem portalu prijavio problem navodi da mu je deo zarade za mart sada uplaćen, ali da nije siguran da li će mu za april biti isplaćena cela zarada.

Na email redakcije Radnik.rs nakon toga stiglo je više prijava da poslodavci kasne sa isplatom zarada za mart i april čekajući na direktna davanja države.

Da li poslodavci mogu da kasne sa isplatom plate?

Ministarstvo finansija nije odgovorilo na ovo pitanje (iz podnaslova) portala Radnik.rs, ali ni druga pitanja koja se odnose na spomenutu uredbu koje je donelo.

Na pitanje Radnik.rs da li poslodavci u skladu sa spomenutom uredbom mogu da kasne sa isplatom zarada zaposlenima dok ne dobiju pomoć države i da li je inspekcija rada do sada vršila nadzore zbog spomenutog kašnjenja u isplati zarada, iz Ministarstva za rad prvo nisu odgovorili, već su nas uputili da se obratimo Ministarstvu finansija.

Na ponovljeno pitanje stigao je opširniji odgovor u kom se, između ostalog, navodi da inspekcija rada nije vršila nadzore zbog kašnjenja zarada jer je rok za isplatu aprilske zarade 30. maj.

U odgovoru inspekcije se ne spominje da li su nadzori vršeni zbog kašnjenja zarade za mart.

Rokovi za isplatu zarada, odnosno pomoći zaposlenima nije propisana Uredbom o fiskalnim pogodnostima, piše u daljem odgovoru Ministarstva.

„(Uredba) propisuje druge rokove: rok za otvaranje namenskog računa na koji će se uplaćivati direktna davanja kao pomoć poslodavcima (najkasnije 25. aprila 2020. godine), kao i rok do kada sredstva po osnovu direktnih davanja mogu iskoristiti (najkasnije do 15. avgusta 2020. godine)“.

Kada je reč o kašnjenju zarada, Ministarstvo je citiralo Zakon o radu u kom, kako navode, piše da se zarada isplaćuje u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.

Za razliku od institucija, Privredna komora Srbije je bila nešto konkretnija u odgovorima na pitanja poslodavaca u vezi sa isplatom zarada i pomoći države.

Pojedini poslodavci koji su zaposlenima isplatili plate za mart obratili su se Privrednoj komori sa pitanjem na koji način mogu da isplate pomoć države kada bude uplaćena.

„U ovom slučaju, pravo na isplatu direktnih davanja u visini minimalne zarade ostvarivaće u maju, junu i julu“, piše u odgovoru na sajtu Privredne komore.

To znači da poslodavac pomoć može da iskoristi u mesecima nakon isplate pomoći i da ne mora da kasni sa isplatom zarade za mart i april čekajući na pomoć.

To je stav i doktora pravnih nauka Marija Reljanovića i Bojana Urdarevića. Oni su u analizi na portalu Peščanik naveli da je cilj uredbe o pomoći države privredi da olakša poslodavcima da prebrode krizu, a ne da ukine njihove obaveze prema radnicima. Međutim, ako poslodavci zbog uredbe kasne sa isplatom plate, ova uredba doprinosi kršenju Zakona o radu.

„Poslodavac će prema ovom tumačenju zaradu za mart isplatiti u celini u maju, za april u junu, a za maj u julu. Dakle, poslodavac je ceo jedan mesec u docnji (zakašnjenju)“, piše u tekstu ova dva autora.

Da li će inspekcija rada reagovati?

Zaposleni u skladu sa Zakonom o radu može prijaviti inspekciji rada, kao što je navelo i Ministarstvo za rad, ukoliko poslodavac nije isplatio zaradu za prethodni mesec do kraja tekućeg meseca. To znači da se radnici koji imaju ugovore o radu mogu obratiti inspekciji ako poslodavac nakon 30. maja ne isplati platu za april, a martovsku platu je poslodavac u skladu sa Zakonom o radu bio dužan da isplati do 30. aprila bez obzira na to da li je očekivao pomoć države ili ne.

Međutim, ostaje pitanje da li će, kao što su Reljanović i Urdarević naveli u analizi, poslodavci koji su kasnili sa isplatom martovske i donekle aprilske plate, nastaviti sa kašnjenjem isplate zarade.

„Za mene je osnovno pitanje šta će poslodavci, a takođe i inspekcija rada, raditi u avgustu kada dođe na red da poslodavci isplate dve zarade odjednom, a državne pomoći više ne bude“, navodi Reljanović za Radnik.rs.

Prema njegovom mišljenju, radnici kašnjenje zarade svakako mogu da prijave inspekciji, ali je pitanje da li će inspekcijski nadzor imati svrhu imajući u vidu da inspekciji treba vremena da izvrši nadzor, a poslodavac u međuvremenu isplati spornu zaradu, ali je u zaostatku sa sledećom.

„Inspekcija rada reaguje sa zakašnjenjem tako da je sasvim realno da se isplate i nadzori sustižu. Pritom je problematično i to što, ako inspekcija ostavi poslodavcu dodatno vreme pre nego što pokrene prekršajni postupak, on može da isplati (platu) iz sledeće tranše pomoći (države) i obesmisli nadzor“, kaže on.

On smatra da postoji mogućnost i da inspekcija rada ne naloži poslodavcu da isplati zarade.

„Dodatno je otežavajuća situacija ako poslodavac tvrdi da nema drugog načina da isplati zaradu, a inspekcija se proglasi nenadležnom da proverava njegova sredstva na računu i tako sve prođe kao da ni nema kršenja zakona“, smatra Reljanović.