Međunarodna organizacija rada: Inspektori moraju da vrše nadzor nenajavljeno

Nalog za inspekcijski nadzor

Srbija bez odlaganja treba da osigura da njeni inspektori rada mogu da vrše nadzore i ulaze na radna mesta slobodno i bez prethodne najave poslodavcu, naložio je Komitet za primenu standarda Međunarodne organizacije rada  Ministarstvu za rad na konferenciji u junu ove godine.

U dokumentu Komiteta u koji je Radnik.rs imao uvid takođe piše da Srbija do septembra ove godine mora da izvesti koje je mere preduzela po ovom pitanju, a prema rečima predstavnika Međunarodne organizacije rada (MOR), Srbija će u narednom periodu morati da menja Zakon o inspekcijskom nadzoru.

Slučaj Srbija: Inspektori po zakonu najavljuju nadzor

„Srbija je ove godine (2019. godine) bila slučaj na Komitetu za primenu standarda Međunarodne organizacije rada“, navodi Čedanka Andrić, izvršna sekretarka sindikata UGS „Nezavisnost” koja je prisustvovala toj konferenciji.

Prema njenim rečima, Srbija je prekršila Konvenciju 81 MOR-a koja se odnosi na rad inspekcije rada. U ovoj konvenciji koju je Srbija ratifikovala između ostalog piše da inspektori  rada „ulaze slobodno bez prethodne opomene u svako doba dana i noći u svako preduzeće koje podleže kontroli inspekcije“.

Suprotno ovom članu konvencije, inspektori u Srbiji su dužni da najave nadzor poslodavcu i to u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru.

„Inspektor u pisanom obliku obaveštava nadziranog subjekta o predstojećem inspekcijskom nadzoru, najkasnije tri dana pre početka nadzora“, piše u članu 17. Zakona o inspekcijskom nadzoru.

U istom članu zakona pak pobrojano je više slučajeva u kojima se nadzor ne najavljuje, između ostalog, kada to nalaže zaštita javnog interesa, odnosno otklanjanje opasnosti po život ili zdravlje ljudi, imovinu, prava i interese zaposlenih i drugih radno angažovanih lica, itd.

Andrić kaže da su zamerke sindikata na Zakon o inspekcijskom nadzoru ignorisane 2015. godine kada je taj propis donelo Ministarstvo državne uprave.

„Zakon nije bio podnet na mišljenje Socijalno-ekonomskom savetu, a tada je i Ministarstvo za rad dalo negativno mišljenje na ovaj zakon“, kaže Andrić.

Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za Republiku Srbiju, potvrđuje da je utvrđeno da zakon u Srbiji koji se odnosi na inspekciju rada nije usaglašen sa međunarodnim konvencijama – konvencijom 81 i konvencijom 129 (koja se odnosi na inspekcijski nadzor u poljoprivredi).

„Ako se inspekciji rada preko Zakona o inspekcijskom nadzoru nameće najavljivanje nadzora, smatra se da ona ne ispunjava svoju dužnost“, kaže Protić.

Andrić takođe kaže da se inspekcijski nadzor često obesmišljava najavljivanjem nadzora unapred.

„Vi (kao poslodavac) u međuvremenu možete da antidatirate dokumenta, dopunite ako nečeg nema, mogućnosti da izigrate nadzor su ogromne. Šta više, prema propisima, ukoliko inspektor tokom nadzora pronađe nepravilnosti u delu u kom nije najavio poslodavcu da će kontrolisati, on mora da dopuni I ponovo pošalje obaveštenje“, kaže Andrić.

O problemima koji proizilaze iz najavljenog inspekcijskog nadzora poslodavca je 2016. godine je pisao dr Mario Reljanović u tekstu „Inspekcija iz doba Jure“ koji je objavljen na Peščaniku.

Argumenti Ministarstva za rad

Iz Ministarstva za rad su za Radnik.rs potvrdili da je Komitet Međunarodne organizacije rada naložio da Srbija usaglasi propise sa odredbama konvencija broj 81 i 129.

„Međunarodna organizacija rada će pružiti tehničku pomoć Republici Srbiji radi usklađivanja zakonodavstva sa međunarodnim standardima“, navodi se u odgovoru.

U odgovoru Ministarstva portalu Radnik.rs takođe piše da „inspekcijski nadzor može da se vrši i bez prethodne najave, što Inspektorat za rad redovno i čini“.

Prema rečima izvršne sekretarke UGS „Nezavisnost“, Ministarstvo za rad je na konferenciji Komiteta u Ženevi navelo u odbranu rada inspekcije rada u Srbiji da se samo 7% nadzora najavljuje.

„Tih 7% je oko 4.500 nadzora prošle godine. Ono što je takođe izneto je da nijedan inspektor u Srbiji nije kažnjen zato što je išao u nenajavljeni nadzor. Međutim, to nije promenilo stav Komiteta, zakon direktno krši konvenciju“, kaže Andrić.

U Godišnjem izveštaju Inspektorata za rad za 2018. godinu je navedeno da je inspekcija rada izvršila 70.122 inspekcijskih nadzora ali ne postoje podaci o broju inspekcijskih nadzora koji su najavljeni poslodavcima kao ni nenajavljenih.

Protić iz Međunarodne organizacije rada navodi pak da je argument Vlade Srbije na spomenutoj konferenciji bio da je inspekcijski nadzor preventivno delovanje i da kažnjavanje nije cilj.

„To je opet ona naopaka logika gde na kraju bude kao u onoj narodnoj izreci – drži vodu dok majstori odu, poslodavac uredi sve po zakonu samo za nadzor. Nenajavljenim nadzorima vi zapravo dovodite poslodavca u situaciju da mora neznajući kada će nadzor da se desi da održava taj nivo ispunjenosti zakona“, kaže on.

Iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje je predlagač Zakona o inspekcijskom nadzoru, do kraja rada na ovom članku Radnik.rs nije dobio odgovor na pitanje da li će Zakon o inspekcijskom nadzoru biti izmenjen kako bi se usaglasio sa konvencijama Međunarodne organizacije rada čiji je Srbija potpisnik.

Ovaj članak napisan je u okviru projekta “Izveštavanje o kršenjima radnih prava u saradnji sa radnicima” koji se realizije uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme. Stavovi izneti u ovom tekstu ne odražavaju stavove Međunarodnog centra Olof Palme. Odgovornost za informacije i stavove izražene u tekstu je u potpunosti na autoru teksta. Prenošenje teksta je dozvoljeno uz navođenje izvora Radnik.rs.

2 Comments

  1. Aca

    Bas tako ili ste svesni ili nesvesni ili ne zelite da znate da ogroman broj poslodavaca nepostuje zakon a o utajama poreza i da negovorimo! Radnik je obicno smece jel donosimo zakone koje nikog nezanimaju!

    Reply
  2. Nikola

    Iznete su delimično tačne informacije.(Komitetu za primenu standarda Međunarodne organizacije rada trebao je da neko lepo da obrazloži čl. Zakona o inspekciskom nadzoru ,šta je to Obaveštenje a šta Nalog za inspekciski nadzor) I do sada tokom inspekciskog nadzora nisu morali da se inspektori rada najavljuju,ovde se meša termin izdavanje Naloga i Obaveštenje nadziranom subjektu.Potrebno je samo imati Nalog za vanredni inspekciski nadzor i po Zakonu inspektori ne moraju da izvrše obaveštavanje nadziranom subjektu.Ali u ovom tekstu, namerno se meša termin Obaveštavanje nadziranom subjektu i Nalog za inspekciski nadzor da bi se stekao utisak da je naš Zakon o inspekciskom nadzoru loš.A to nije tako, jer i u sadašnjem Zakonu postoje posebni slučajevi i kod neregistrovanih nadziranih subjekta(čl.33),a kada je predmet kontrola rada van legalnih tokova.Tako da inspektori rada ničim nisu u Zakonu ni do sada ograničavani da vrše nadzor bez Obaveštavanja nadziranom subjektu i kod registrovanih i kod neregistrovanih nadziranih subjekata.Uslovi koji su gore navedeni u tekstu se odnose na razlog kada se ni Nalog ne izdaje za vanredni inspekciski nadzor.Ovakvim tumačenjem zakona po mom mišljnju vidi se koliko stručna lica poznaju Zakon o inspekciskom nadzoru a koja rade i u Ministarstvu za rad i u Komitetu za primenu standarda.

    Reply

Leave a Reply to Aca Cancel reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *